ПРАЗНИК ПРЕСАЗДАЊА

 

 

Григоријевом проповеђу на Христово рођење (38. беседа) отпочиње циклус од четири празничне беседе изречене у Константинопољу 379.-380. г. (1). Проповед почиње величанственом поетском декламацијом с обилним обележјима из библијских цитата и алузијама:

 

>>Христос се рађа - славите! Христос с неба - срећите га! Христос на земљи - узносите се! Појте Господу сва земљо (2). И заједно: нека се узрадују небеса и нек празнује земља (3) -  ради "Небеског", а онда "земног" (4)! Христос у телу - са страхом и радошћу се узвеселите: са страхом због греха, са радошћу због наде. Христос од деве: жене, чувајте девство да би сте постале мајке Христове!... Народ који који седи у тами незнања нека увиди велику светлост (по)знања (5)! Старо прође, сада је све ново (6)! Слово одступа, дух преовладава, сени беже, место њих прилази истина (7). Мелхиседек прилази; рођени без мајке, рађа се без оца (8); први пут без мајке, други без оца. Закони природе се нарушавају... Јован нека возглашава: припремите пут Господњи (9). А ја ћу возглашавати силу дана: Бестелесни се оваплоћује; Реч се облачи у тело, Невидљиви је видљив; Неопипљиви је опипљив, Ванвремени добија почетак, Син Божији постаје син човечји...<< (10)

 

Користећи се реторичким методом супротности, Григорије наглашава парадоксални, тајанствени и чудни карактер Богооваплоћења. Сваки догађај библијске истине јесте чудо; помињући тај догађај ми се дотичемо чуда. У Христовом рођењу се дешава (происходи) чудо сусрета Божанства с човештвом, небесног човека - Христа са земним човеком - Адамом, а значи и сусрет сваког од нас са Богом оваплоћеним. Празнујући Христово рођење ми упознајемо Бога Који нам је дошао у сусрет, прошао сав пут од Своје величине до наше ништавности, постао један од нас. Зато смо и ми позвани да изађемо Христу у сусрет, да се умом узнесемо са земље на небо. Пут Бога ка човеку и човека ка Богу, долазак Бога на земљу и усхођење човека на небо - то је главна тема Григоријеве проповеди на Рођење (Христово).

 

>>Сада је празник Богојављења или Рођења; јер он се назива и овако и онако, при чему се два назива односе на једну реалност (11). Јер се Бог јаавио људима (Својим) рођењем... Од Његовог јављања имамо Богојављање, а од рођења - Рождество. Такво је наше славље; то ми данас празнујемо - долазак Бога (међу) људе да би се (ми) преселили Богу или боље рећи (=тачније), вратили се да свучемо старог човека и обучемо се у новог (12), и да би, као што смо умрли у Адаму, тако и оживели у Христу (13), са Христом рођени, распети, погребени и (са)васкрсли.<< (14)

 

Григорије Рождество (Божић) назива празником "пресаздања" (поновног стварања) (15), тајном "другог општења" Бога са људима (16). Људска историја је почела када је Бог створио човека, међутим, спасење палог света је почело од Богооваплоћења. Основни део Григоријеве Божићне проповеди садржи препричавање библијске историје од стварања света и човека, до доласка на свет Христа Спаситеља. Григорије такође препричава (Христов) земаљски живот од Рођења до Вазнесења; говорећи о појединим догађајима из Христовог живота, он их назива "тајнама", јер сваки од њих се првенствено односи на спасење човека:

 

>>Јер мало касније, видећеш Исуса како се очишћује у Јордану - моје очишћење; боље рећи: како тим очишћењем очишћује воду - јер није имао потребу за очишћењем Сам Онај Који узима на Себе грех света (17); видећеш и небеса отворена (18); видећеш Га како прима сведочанство од сродног Му Духа, искушан (бива) и побуђује искушивача, како прима служење анђела, како исцељује сваку болест и сваку немоћ на људима (19), оживљује мртве..., изгони демоне, како (Он) Сам, тако и преко ученика, са мало хлеба насићује хиљаде, хода по мору, (видећеш га) предатог, распетог и како распиње мој грех, приношеног (на жртву) као јагње и како приноси као свештеник, (видећеш га и) погребеног као човека и васкрслог као Бога, а затим и вазнесеног на небо и како долази у Слави. Ето колико је у мени празника поводом сваке Христове тајне! Али је у њима  једно главно - мој пут ка савршенству, пресаздање и враћање првоме Адаму (20).

 

Григорије овде говори о годишњем кругу празника и о томе како у току литургијске године читав Исусов живот и цело Његово спасоносно дело пролази пред очима верујућег. Григорије је имао дубок лични однос према Исусу, Кога је он често називао "мој Исус", "мој Бог", "мој Цар". Сваки догађај из Христовог живота он је сматрао својим личним празником, јер је био уверен у то да се ови догађаји непосредно односе на његово спасење, обнову и обожење. У Григоријевом опиту свака "тајна" из Христовог живота постала је догађај његове сопствене духовне биографије: зато је он у толикој мери изједначавао свој опит с опитом Цркве, где је Христов живот постајао живот сваког верујућег.

Сваки црквени празник, сагласно Григоријевом учењу, треба за верујућег да буде нови ступањ на путу ка савршенству нови (дубљи) поглед у живот и искупитељни подвиг Месије. Ми треба да празнујемо "не светски, већ божански, не по свету, већ изнад света" (21) По Григоријевим речима црквени празник се не састоји у томе да се вешају венци на врата домова, окупљају плесачи, украшавају улице, наслађују очи (на) трговима, а уши - светском музиком; не у томе да се слично женама облачи у меку одећу, ставља накит од драгог камења и злата, користи козметика, не у томе да се праве гозбе, преједа раскошним јелима и опија скупоценим винима, превазилазећи друге у неуздржљивости. За верујуће се празник састоји у томе да дођу у храм и тамо се насладе речју Божјом и да се поклоне оваплоћеном Логосу (22).

Крајњи циљ свих црквених празника је - научити хришћанина да се уподобљава Христу у свим етапама свог животног пута. У удео сваком човеку долазе страдања, али и Христов живот се састојао од страдања и невоља - од бекства у Египат до крсне смрти. Страдања и смрт су Христа довели до васкрсења и славе; тако и живот верујућег, ако он подражава Христу у добрим делима и аскетским подвизима, ако страда и распиње се заједно са Христом, постаје је за њега пут славе и обожења. Пролазећи по реду по свим етапама Спаситељевог крсног пута, хришћанин васкрсава заједно са Њим и бива уведен у царство небеско:

 

>>Добро је бежати заједно са гоњеним Христом. Ако се он задржи у Египту, призови Га из Египта, где Му се поклањају (23). Прођи непорочно кроз све узрасте и силе Христа, као Христов ученик. Очисти се, обрежи се (24), скини прекривач који је на теби од рођења. Након тога учи у храму, изгони трговце из светиње; буди засипан камењем, ако мораш да прођеш кроз то; сакрићеш се од камења баченог на тебе, то добро знам, и проћи ћеш између њих као Бог, јер се Логос (Реч) не убија камењем (25). Ако те приведу Ироду, не одговарај Му много; он ће се пре постиидети твога ћутања него дугачког другачијег говорења. Ако те бичују, труди се да задобијеш и остало: окуси жуч (26), пиј сирће (27), буди попљуван, прими шамаре и ударце, увенчај се трпљењем - суровошћу живота по Богу, обуци се у пурпурни (огртач), прихвати штап и поклоњење оних који се подсмевају истини; на крају, драге воље се распни, умри и сахрани себе са Христом да би с Њим васкрсао, прославио се и зацарио, видећи Бога колико је могуће и бивајући виђен од Бога у Тројици поштованом и слављеном...(28)


НАЗАД

 

НАПОМЕНЕ:

 

 

 

     1 Беседе 38-41.

     2 Пс.95:1.

     3 Пс.95:11.

     4 Уп. 1 Кор.15:47.

     5 Уп. Ис.9:2.

     6 2 Кор.5:17.

     7 Уп. 2 Кор.3:6 и Рим.13:12.

     8 Уп. Jeвр.7:3.

     9 Мт.3:3.

     10 Сл.38,1,1-2,18; SC 358,104-106 = 1.522.

     11 У садашње време празник Крштења Господњег назива се Богојављење.

     12 Уп. Еф.4:22-23.

     13 Уп. 1 Кор.15:22.

     14 Сл.38,3,1-4,7; 108-110 = 1.522-523. ^

     15 Сл.38,3,1-4,7; 108-110 = 1.522-523.

     16 Сл.38,14,35-41 = 1.529

     17 Јн.1:29.

     18 Мк.1:10.

     19 Мт.4:23.

     20 Сл.38,16,1-19; 140-142 = 1.531

     21 Сл.38,4,13-14; 110 = 1.523.

     22 Сл.38,5,1-6,7; 110-112 = 1.523-524.

     23 Григорије има у виду чврсту никејску позицију Петра Александријског, главе египатскох епископа

     24  Уп. ПонЗ.10:16

     25 Григорије напомиње о томе, како су се на њега бацали камењем у почетку његовог епископског служења у Константинопољу.

     26 Т.ј. као казну за окушање забрањеног плода у рају.

     27 Уп. Мт.27:48

     28 Сл.38,18,4-24; 146-148 = 1.531-532.