ПРАЗНИК ОБНОВЉЕЊА

 

 

Празник пролећа, празник обновљења, празник благодарења и ликовања - тако је Григорије схватио Нову Недељу, прву Недељу након Ускрса. 44. беседа је посвећена томе дану. Један од најрадоснијих и најсветлијих Григоријевих списа. Написан од (стране) остарелог епископа на измаку живота, она одише младалачком свежином, искреном и дубоком пасхалном радошћу, устрашеним дивљењем пред чудом приироде која никада не стари, већ се свакодневно обнавља, да би човеку подарила нове силе, удахнула нови живот. У томе чуду природе Григорије види живо присуство Бога, Који све испуњава Својом светлошћу, види васкрслога Христа - Узрока славља, види образ и предокушање будућег непрестајућег пролећа - царства Божијег.

Предхришћанска историја човечанства је по Григоријевом мишљењу била дуга зима очекивања месије. Долазак Христов у свет изменио је читав ток историје, обновио човечанство:

 

>>Био је тада у Јерусалиму празник обновљења, и била је зима (1) неверја, али дошао је Исус, Бог и храм - Бог вечни, храм нови, за један дан разрушен, за три дана обновљен и остајући у векове, да бих се ја спасао. Позван од древног пада, и постао нова твар, пресаздана овим човекољубљем... Обновљење, светковина Обновљења, браћо! Нека од сладости (задовољства) буде много пута говорено о томе!<< (2)

 

Бог је човека створио за бесмрће и блаженство. Али човек је преступио заповест, отпао од Бога, потпао под власт смрти и распадљивости. Бог је сам дошао човеку у сусрет. Сам је постао човек, да би га као поново створио, да би изнова почео историју:

 

>>Да смо остали оно што смо били и сачували заповест, постали би смо оно што нисмо били и од дрвета познања пришли би дрвету живота. А какви би постали? Бесмртни и као они који се приближавају Богу. Али, како је из зависти злога у свет дошла смрт и болешћу овладала човеком, због тога Бог страда нашим страдањем поставши човек и унизивши се до примања тела, да би се ми обогатили Његовим сиромаштвом. Због тога гроб, смрт и васкрсење. Због тога - нова твар и попразништво празника (3), а ја поново предводник славља, празнујући обновљење мога спасења.<< (4)

 

Празник обновљења, као и празник Пасхе, посвећен прослављању васкрслог Христа, садржи у себи моралну лекцију. Ми смо призвани да подражавамо Христу Који је умро за нас, призвани смо да се учимо испуњавању његових заповести. Не треба да тапкамо (=стојимо) у месту, већ непрестано се усавршавајући, да усходимо из силе у силу. Хришћанство је "обновљен живот", духовни прогрес, изградња духовног дома, непрестана промена на боље.

 

>>Велики давид... говори о некаквом обновљењу дома (5), али тај дом смо ми, који смо се удостојили да будемо, називамо се и потанемо храм божији. Ето (вам) речи о Обновљењу! Али обновите се и збацивши са себе старог човека, живите обновљеним животом...(6). Не мрзи брата свога...за кога је Христос умро и будући Бог и владика постао твој брат... Не презири (туђе) сузе ти који си претрпео достојно многих суза, али потом био помилован. Не одбацуј сиромаха, ти којии си се обогатио Божанством...Не презири странца, због кога је Христос постао странац - а у Христу смо сви ми странци и придошлице...Дај потребитоме кров, храну и одећу...Праштај, ти коме је опроштено, буди милостив, (ти) који си помилован, јер је време човекољубљем стећи човекољубље; нека ти се сав живот обнавља... Старо је прошло, све је сада ново (7). То принеси на дар празнику, измењујући се добром изменом. Логос Божији не жели да стојиш на једном истом месту, већ да се стално крећеш на путу ка добру... Докле ћеш храмати на оба колена (8)? Докле ћеш само да срачунаваш (oikonomesais)? Постарај се једном и да изграђујеш (oikodomesai).<< (9)

 

Беседа се завршава слављеничком похвалом пролећу, чијим доласком се обнавља сав видљиви свет. Сагледавајући празник пролећа Григорије умом усходи у царство Божије, које је непрестано пролеће, непрестано обновљење, непрестани празник приопштења Богу:

 

>>Царица годишњих доба спроводи царицу дана (10) и приноси од себе на дар све само најбоље и прекрасно. сада је прозрачно небо, сада је сунце височије и златније, сада је месечев круг светлији и јачи је сјај звездани. Сада се таласи са обалама мире, облаци са сунцем, ветрови са ваздухом, земља са растињем, растиње са погледима (људским). сада извори бистрије теку, реке су сада пуније воде... Сада и лугови пријатно миришу и растиње цвета... и јагањци скакућу по злаћаним ливадама. Већи брод напушта пристаниште с усклицима... покрећући се једрима. И делфин задовољно скакуће (по) таласима покрај лађе... Већ и земљорадник забада плуг у земљу... Већ пастир оваца и волова узима свиралу и свира пастирску мелодију... Све опева Бога и прославља Га бесловесним гласовима; јер се благодарење Богу произноси и кроз мене, јер њихова похвална песма постаје и моја. сада све живо ликује и сва наша осећања (=чула) се наслађују. Сада високи и горди коњ, будући да му је стаја досадила, раскида узе, скаче по пољу и поиграва се у рекама... Да краће кажемо, сада је пролеће природно и пролеће духовно; пролеће видљиво и пролеће невидљиво. О када би се ми и тамо удостојили тога пролећа, изменивши се на боље и обновљењем прешли у нови живот у Христу Исусу, Господу нашем...(11)


НАЗАД

 

НАПОМЕНЕ:

 

    1 Јн.10:22.

 

     2 Сл.44,2; PG 36,608-609 = 1.655-656.

 

     3 Т.ј. Нова Недеља је попразништво (metheortos) Пасхе.

 

     4 Сл.44,4; 612 = 1.657.

 

     5 Ср. Пс.29:1.

 

     6 Ср. Рим.6:4.

 

     7 2 Кор.5:17.

 

     8 Ср. 3 Цар.18:21.

 

     9 Сл.44,5-9; 613-617 = 1.657-659.

 

     10 Т.ј. наступање пролећа поклапа се се са пуним месецом.

 

     11 Сл.44,10-11; 617-621 = 1.660-661.