ПРАЗНИК КАО ТАЈНА

 

 

На крају  IV века се у хришћанском свету формирао годишњи циклус црквених празника, чији је центар био Христово Васкрсење (Пасха). Осим Пасхе, најважнији празници су били Рождество и Богојављење (који су се свуда на Истоку празновали истог дана) (1), а такође и Педесетница. Уоснови празничног циклуса била је идеја годишњег помињања главних догађаја из живота Исуса Христа и ранохришћанске Цркве. Свечана богослужења, савршавање Евхаристије, читање одговарајућих текстова из Старога и Новога Завета, проповед на тему празника - све је то требало да одговара преживљавању одговарајућег догађаја од стране сваког верујућег, молитвеном у духовном проницању у смисао празника. Еванђелски догађај, благодаећи његовом спомињању у Цркви постаје реалност духовног живота хришћанина, који, премда је и живео неколико столећа касније, могао се приопштити том догађају и постати његов учесник.

Григоријева проповедничка делатност (2) почиње од беседе на Пасху, произнесене ускоро после јерејске хиротоније и завршава се беседом на Пасху, написаном после свргавања с константинопољског престола (3). Између двеју Пасхи - преко четврт века проповедничког труда и 45 беседа, које су ушлр у ризницу хришћанске црквене литературе. Од тих беседа само је седам посвећено црквеним празницима: једна Христовом Рођењу, две Крштењу Господњем, две Пасхи, једна Новој Недељи и једна Педесетници. Свака од ових беседа је, међутим, извршила огроман утицај на схватање празника у источној Цркви; кроз многа столећа Григоријева празничне проповеди читане су наглас по храмовима, неки Григоријеви текстови, посвећени празницима, чак су ушли у богослужење Православне Цркве. "Васкрсења је дан, просветимо се људи, Пасха, Господња Пасха!", "празник над празницима и славље над слављима" (4), "Васкрсења је дан, и просветлимо се празником, и један другог загрлимо, рецимо: браћо и онима који нас мрзе опростимо све васкрсењем" (5), "Христос се рађа, славите! Христос с небеса, срећите га! Христос на земљи, узносите се!" (6), "Педесетницу празнујем и Духа Светога силазак!" - ове речи из богослужбених текстова, знани свакоме православном хришћанину, буквално су позајмљена из празничне проповеди Григорија Богослова.

Григоријеве проповеди, посвећене Црквеним празницима, одликују се изузетним богатством богословског садржаја. Међутим, у овој глави ми их нећемо посматрати с тачке гледишта (њиховог) догмаског значаја; њиховим основним богословским и мистичким темама вратићемо се у следећим главама. Овде ћемо само покушати да размотримо Григоријево учење о црквеном празнику као тајни човека реалности другога света, као средство усхођења Богу. Ми ћемо такође разабрати његово учење о тајни Крштења, изложене на празник Крштења Господњег.


 

НАЗАД

 

НАПОМЕНЕ:

 

     1 По мишљењу неких истраживача, наиме (управо) Григорије Богослов је на Истоку увео раздељено празновање Рождества (25. Дец.) и Богојављења (6. Јан.), сагласно традицији која је постојала у римској Цркви на крају  III века. Види Usener. Untersuchungen, 260-269; Mossay. Fêetes, 34. Ср. Bernardi. Predication, 205.

 

     2 О Григорију као проповеднику и оратору види Donders. Homilet; Gugnet. Orateur.

 

     3 Види Сл. 1 и Слово 45.

 

     4 Уп.. Сл.45,2; PG 36,624 = 1.662.

 

     5 Уп. почек 1. беседе

 

     6 Уп. почетак 38. беседе

 

     7 Уп. Сл.41,5,1; SC 358,324 = 1.578.