У предтходним главама, посебно при упознавању с Григоријевим проповедима на црквене празнике, ми смо се већ коснули неких карактеристичних аспеката његовог богословља. У садашњој глави предстоји нам да размотримо те Григоријеве богословске теме, које имају догматско значење, односно његово схватање задатака и циљева богословља, његово учење о Богу, о Тројици, о Христу, о Светом Духу, о створеном свету, о човеку, о грехопаду и искупљењу.

Григорије је један од твораца православног догматског богословља. Његово име је прво у списку извора, којима се преп. Јован Данаскин користио при писању "Тачног изложења православне вере" - дела које је све до дан данас остало у источној традицији главно систематско разјашњење хришћанских догмата. Григорије Богослов, за разлику од Дамаскина није био систематски богослов и није себи поставио задатак да створи исцрпни водич за догматику. Ипак у његовим беседама се садржи толико богатог догматског материјала, а његове богословске формулације су толико утанчане, да је његово стваралаштво оставило неизбрисив печат на сву наредну догматску традицију Православног Истока.