3. ОБОЖЕЊЕ

 

У Григоријевом богословском и мистичком систему идеја обожења заузима апсолутно централно место: она је cantus firmus читавог корпуса његовог стваралаштва, од 1. беседе, изговорене на освиту његове богословске делатности, до 45. беседе, написане на заласку живота. При разматрању теме обожења код Григорија Богослова издвајамо три аспекта: христолошки, сотиролошки и есхатолошки. На основу овога тема обожења ће најпре бити размотрена у контексту Григоријевог учења о Богооваплоћењу; затим у контексту његовог учења о спасењу човека кроз Цркву и тајне, кроз следовање нормама хришћанског морала и аскетског начина живота; на крају, указаћемо на то како је идеја обожења утицала на Григоријево есхатолошко виђење.

НАЗАД