МИСТИЧКО БОГОСЛОВЉЕ СВЕТОГ ГРИГОРИЈА БОГОСЛОВА

 

 

УВОД

 

За источно-хришћанску традицију није била карактеристична та провалија између духовности и богословља, између мистицизма и догмата, који су обележили развиће хришћанства на средњевековном Западу (1). Управи због тога говорити о мистицизму овог или оног Оца Цркве одвојено од његовог богословља тешко да је могуће. Ако се ми и потрудимо да у овој глави размотримо неколико тема које се могу означитикао „мистичке“, то ће бити учињено само из методичких циљева – због тога да би видели међу њима још Григоријевих богословских тема и осветлити их што је могуће потпуније. Сматрали смо за неопходно да Григоријев мистицизам представимо у одвојеној глави још и имајући у виду то да саврмена патрологија не поклања по нашем мишљењу довољно пажње мистичком богословљу. Они који говоре о великим Кападокијцима обично указују на Григорија Ниског као „мистика“; што се тиче Григорија Богослова, њега у бољем случају посматрају као водећег догматичара и црквеног говорника.

У овој глави размотрићемо учење Григорија Богослова о Божанској светлости, након чега ћемо говорити о молитиви и боговиђењу по Григоријевом схватању. Као закључак биће разматрана тема обожења, која је, као што смо се већ могли да уверимо, срце свог Григоријевог богословског система.


НАЗАД

 

НАПОМЕНЕ:

 

     1 Ср. Louth. Origins, XI-XII. ^