_______________________________

Заједничка декларација (изјава)

Папе Бенедикта XVI и Патријарха Вартоломеја

Anastasios Janulatos - Bogoslovsko shvatanje drugih religija

 

 

Ево дана који Господ створи, радујмо се у њему!
(Ps 117:24)

Овај братски сусрет који нас је окупио, папу Бенедикта и Патријарха Вартоломеја, је дјело Божије, и на одређени начи Његов дар.Захваљујемо се Створитељу свега доброг, који нам је дао још једном да у молитви и дијалогу изразимо радост коју осјећамо као браћа и да обновимо нашу обавезу кретања ка пуној заједници. Ова обавеза долази од воље Господње и чини нашу обавезу као пастира Цркве Христове. Нека нам овај наш састанак буде знак и охрабрење да дијелимо иста осјећања и исте братске ставове, сарадњу и заједницу у побожности и истини.Дух Свети ће нам помоћи да припремимо велики дан васпостављања пуног заједништва, кад год и како год то буде воља Господња. Тек онда ћемо моћи да се истински радујемо и веселимо.

1. Подсјетили смо се са захвалношћу сусрета наших пречасних и благословених претходника, који су показали свијету хитну потребу за јединством и трасирали су чврсте путеве за његовим одржањем, кроз дијалог, молитву и свакодневни живот Цркве.

Папа Павле VI и Патријарх Антинагора су отишли као ходочасници у Јерусалим, на само мјесто гдје је Хритос распет и васкрсао за спасење свијета, и опет су се срели, овдје у Фанару и у Риму. Они су нам оставили заједничку деклатацију чија вриједност стоји још увијек; она наглашава да истински дијалог у благочешћу мора задржати и инспирисати све везе међу појединцима и међу црквама, да она "мора бити укорјењена у потпуној вјерности једном и заједничком Господу Исусу Христу и у узајамном поштовању за властите традиције" (Tomos Agapis, Томос Љубави 195). Нити смо заборавили сличне посјете папе Јована Павла II И Његове Светости Димитрија II. За вријеме прве екуменске посјете папе Јована Павла II је објављено формирање Мјешовите комисије за теолошки дијалог између Римске цркве и Православља. Ово је здружило наше цркве у проглашеном циљу васпостављања пуне заједнице.

Што се тиче односа Римске и Константинопољске Цркве, ми не можемо да се не сјетимо узвишени црквени акт повлачења древних анатема које су вијековима имале негативан утицај на наше Цркве.
Нисмо још из овог акта извукли све позитивне последице које могу произаћи из њега у нашем напретку ка пуном јединству због којег је сазвана Мјешовита комисија и којем она даје значајан допринос.
Ми храбримо своје вјернике да узму активно учешће у овом процесу, кроз молитву и одређене значајне потезе.

2. У вријеме пленарне сједнице Мјештовите комисије за теолошки дијалог, која је недавно одржана у Београду широкогрудим гостопримством Српске Православне Цркве, изразили смо своју дубоку радост због наставка теолошког дијалога. Њен рад је био прекинут неколико година због разних потешкоћа, али је сада Комисија је могла да ради наново у духу пријатељства и сарадње. У обрађивању теме "Саборност и Ауторитет Цркве" на локалним, регионалним и универзалним нивима, Комисија је предузела фазу проучавања еклисиолошких и канонских консеквенци тајинске природе Цркве. Ово ће нам помоћи да ријешимо нека основна питања која су још неразријешена. Обавезали смо се да дајемо непрестану подршку раду повјереном овој Комисији чије чланове прате наше молитве.

3. Као Пастири, првенствено смо се осврнули на мисију да проповиједамо Јеванђеље данашњем свијету.Ова мисија, Идите, и поучите све народе (Mt 28:19), је данас актуелнија и потребнија него икад, чак и у традиционално хришћанским земљама. Штавише, ми не можемо игнорисати пораст секуларизације, релативизма, чак и нихилизма, нарочито у Западном свијету. Сви ови позиви за обновљено и снажно проповиједање Јеванђеља, односе се на све културе нашег доба. Наше традиције за нас представљају предање које мора бити непрестано предавано даље, објављивано и изнова тумачено. Стога ми морамо јачати нашу сарадњу и наше заједничко свједочанство пред свијетом.

4. У позитивном свијетлу гледамо на процес који је довео до формирања Европске Уније. Они укључени у овај пројекат не смијупропустити да узму у обзир све аспекте који се тичу неодвојивих
права човјека, посебно вјерских слобода, које су свједок и гарант свих осталих слобода. На сваком кораку ка интеграцијама права мањина морају бити заштићена, заједно са њихивим културним наслеђем и специфичностима њихове вјероисповјести. Остајући отворени за поштовање осталих религија и њиховог културног доприноса, ми у Европи се морамо ујединити да очувамо њене Хришћанске коријене, традиције и вриједности, и тиме допринесемо будућности европске културе и квалитету међуљудских односа на сваком нивоу. У овом контексту, зар онда смијемо заборавити древно и живописно Хришћанско наслеђе земље у којој се овај сусрет одвија,
почињући са оним што нам Дјела Апостолска говоре о лику св.Павла, апостола незнабожаца? У овој земљи се срела порука Јеванђеља са древном културом. Ова веза, која је толико допринијела Хришћанском наслеђу који дијелимо, остаје актуелна и биће плодоноснија у будућности, како за проповијед Јеванђеља, тако и за наше јединство.

5. Наша брига се протеже на оне крајеве данашњег свијета у којима Хришћани живе и ка потешкоћама са којима се они суочавају, нарочито сиромаштвом, ратовима и тероризмом, али такође подједнако и са различитим облицима експлоатације сиромашних, имиграната, жена и дјеце. Позвани смо да заједно радимо на промовисању права сваког људског бића, створеног по икони божијој, и да гајимо економски, друштвени и културни напредак. Неше теолошке и етичке традиције могу понудити добру основу за јединствен приступ проповједању и дјелању. Изнад свега, желимо да потврдимо да је убијање невиних људи у Име Божије вријеђа и Бога и људско достојанство. Ми сви се морамо посветити обновљеном служењу човјечанству и одбрани људског живота, сваког понаособ.

На срцу нам је узрок мира на Блиском Истоку, гдје је наш Господ живио, страдао и васкрсао, и гдје је мноштво браће хришћана живјело вијековима. Свим срцем се надамо да ће мир бити успостављен у том региону, да ће коегзистенција значајно ојачати међу различитим народима који живе тамо, међу Црквама и међу многим религијама које тамо постоје. До краја охрабрујемо успостављање ближих односа међу хришћанима и аутентичног и искреног међурелигијског дијалога, борећи се против сваког облика насиља и дискриминације.

6. Сада, када се суочавамо са великим пријетњама за нашу животну средину, изражавамо забринутост за негативне последице по човјечанство и цјелокупну творевину које могу произићи из неконтролисаног економског и технолошког напретка. Као вјерски предводници, сматрамо за своју обавезу да храбримо и подржимо све напоре за заштиту творевине Божије, и да је будућим генерацијама предамо свијет у којем ће оне моћи да живе.

7. Најзад, наше се мисли окрећу ка вама, вјерницима наше двије Цркве у свијету, Епископима, свештенству, ђаконству, вјерницима и вјерницама, људима и женама који раде у цркви, и свим крштенима.
У Христу поздрављамо остале Хришћане, увјеравајући их у наше молитве и нашу отвореност ка дијалогу и сарадњи.
Поздрављамо вас све ријечима Апостола незнабожаца : Благодат вам и мир од Бога нашег Оца и Господа Исуса Христа (2 Cor 1:2).

У Фанару, 30 Novembаr 2006

Benedict XVI Вартоломеј I