Св. Јован Кронштатски
МОЈ ЖИВОТ У ХРИСТУ
* * *
Благодарим Господу, силном у доброти и добром у крепости Својој, за помиловање брзо и велико, за исцелење дубоких рана срдачних, грехом причињених. Што није могла да учини кућна дуготрајна молитва, учинио је само додир животворног, славног и страшног престола Божјег у храму светих првоврховних апостола Петра и Павла: рана срца, немир, туга и тескоба су наједном нестале као да је велики камен пао са срца, и ја сам постао миран, у срцу се јавила лакоћа, простор и смелост. Чудесна су дела Твоја, Господе! Чудесан си Ти који седиш на престолу славе Своје, у храмовима хришћанским, Господе, Судијо најправеднији и Спаситељу многомилостиви и Сведржитељу! Слава непобедивој доброти Твојој, слава бескрајној сили Твојој, Царе векова!
* * *
Браћо, међу бићима која је Бог створио постоје привремена, пролазна каква су сва неразумна жива и нежива створења, органска и неорганска, па и сам свет који ће проћи: јер пролази обличје овога свијета (1. Кор. 7, 31), и постоје вечна, непролазна, каква су: Анђели и душе људске, сами демони са њиховим сатаном. Човеку земаљски живот, живот у телу, служи само као припрема за живот вечни који треба да отпочне после смрти тела. Зато треба без одлагања користити овдашњи живот, ради припреме за други, и радећи за земаљски живот углавном радним данима, недељом и празничним данима свецело служити Господу Богу, посвећујући их Богослужењу, читању речи Божје, богомишљу, душеспасоносним разговорима, добрим делима, особито милосрђу. Тешко сагрешује онај ко запоставља духовно дело свог васпитања за вечни живот у горњем свету. Како је могуће заборавити своје крајње назначење? Како је могуће бити тако неблагодаран пред Творцем који нас је створио по Свом образу и подобију за непропадљивост и ради сједињења са Собом и Који нас је искупио крстом Својим и ради нас отворио врата Царства небеског? Како се многи од нас могу изједначавати са стоком неразумном и постајати јој слични (Пс. 48, 13; 21)? Горе имајмо срца. (Возглас на литургији)
* * *
Тело је, као пролазна одећа душе, трулежно, и не представља прави живот човека; истински живот је живот духовни. Ако и поцепаш, уништиш одећу човекову, он сам ће остати жив: тако после убијања, после смрти, распадања тела, душа остаје жива. Стога се највише старајмо о души, о њеном спасењу!
* * *
О, храме свети, како је добро, слатко молити се у теби! Јер где је пламена молитва, ако не међу твојим зидовима, пред престолом Божјим и пред лицем Онога Који на њему седи! Заиста се душа топи од умилења молитвеног, и сузе теку низ образе као вода. Слатко је молити се за све.
* * *
Дивим се величини и животворности божанских Светих Тајни: старица која је пљувала крв и била потпуно изнемогла, која ништа није јела, од причешћа Светим Тајнама које сам јој дао почела је да се опоравља тог истог дана. Девојка која је била на ивици смрти, после причешћа Светим Тајнама тог истог дана је почела да се опоравља, да једе, пије и говори, док је до тада била готово без свести, јако се бацакала и ништа није јела, ни пила. Слава животворећим и страшним Тајнама Твојим, Господе!
* * *
Буди веран Богу увек и у свему: говориш ли молитву Оче наш, изговарај сваку реч искрено, са страхопоштовањем, само ка Богу управивши ум и срце, не обраћајући пажњу ни на кога; говориш ли какву другу молитву, читај опет од све душе, свим срцем, не обраћајући ни на кога и ни на шта непотребну пажњу. Непријатељ нашега спасења посебно се упиње да одвуче наше срце и ум од Бога када приступамо служењу Њему, и труди се да прељубнички привеже наше срце и мисао за нешто споредно. Увек, у сваком трену, буди са Богом, нарочито када Му приносиш молитву: нарочито тада Му буди веран и одан. Ако Га изневериш – од живота ћеш отпасти, у тугу и тескобу ћеш себе гурнути.
* * *
Ка храни и пићу не хитај, него пре ка делу Божјем похитај и вршећи дело Божје на храну и пиће не помишљај. Чврсто се сећај пред Ким стојиш, са Ким беседиш, Кога песмом славиш; сав буди у Богу, свецело само Њему припадај, моли се свим срцем, пој свим срцем, за ближње служи као за себе, топло, свесрдачно, свим срцем и мишљу. Господе, помози: без Тебе не могу чинити ништа (Јн. 15, 5).
* * *
Ако је срце чисто, онда је и цео човек чист; ако срце није чисто – ни цео човек није чист: јер из срца излазе зле помисли, прељубе, блуд, крађе, лажна свједочења, хуле…( Мт. 15, 19) Али светитељи су сви постом, бдењем, молитвом, богомислијем, читањем речи Божје, мучеништвом, трудовима и знојем стекли чисто срце и у њих се уселио Дух Свети, очистио их од сваке нечистоте и осветио их освећењем вечним. Старај се и ти више од свега о очишћењу срца. Срце чисто саздај у мени, Боже. (Пс. 50, 12)
* * *
Не цени дарове Божје ценом сребра и злата. Бадава си добио, буди спреман да бадава и дајеш. Награду за трудове препусти доброј вољи оних који примају Свету Тајну, и за оне који нуде или треба да понуде најмању плату за духовни труд твој, труди се са исто онолико драге воље са колико се трудиш за оне који нуде велику награду. Током дела Божјег не мисли о новцу, не вређај Духа Божјег и немој продавати дарове Божје, да не буду новци твоји с тобом на погибао. Ах, многи збиља једни продају, а други купују или мисле да новцем купе дарове Светога Духа, попут Симона чаробњака.
* * *
Храну и пиће треба користити само ради јачања својих снага, а не ради сладокуства, и не јести када природа то не тражи. Многи од нас (и ја први), ако се не покају и не исправе, биће осуђени за то што нису правовремено јели и пили, те су тако и поред разума живели као неразумне животиње и помрачивали своје неразумно срце. Забављали сте се храном и пићем, и често сте јели и пили када није требало да једете и пијете: тешко вама који сте сити сада, јер ћете огладњети (Лк. 6, 25). Наслађивасте се на земљи, ухранисте срца ваша, као на дан заклања. (Јак. 5, 5)
* * *
Ето на ту вашу свакодневну радњу, на узимање хране и пића обратите најстрожу и најпомнију пажњу, јер од хране и пића, од каквоће и количине њихове веома много зависи ваша духовна, друштвена и породична делатност. Пазите на себе да срца ваша не отежају преједањем и пијанством (Лк. 21, 34); а и чај и кафа спадају такође у пијанство, ако се неблаговремено и прекомерно користе. О, тешко нама који смо сити сада и који често са потцењивањем гледамо на дарове Божје!
* * *
Ђаво преко тела нашег и уопште преко вештаствености делује на нас на штету нашу. Тако он преко вина, чаја, кафе, преко посластица, уопште, преко новца, одеће и осталог распаљује наше страсти. Зато се треба добро чувати многог испијања вина, чаја или кафе или једења посластица, нарочито без друге битне, јаке и здраве хране. А те посластице треба користити на последњем месту, у најумеренијој количини.
* * *
Ево вас заиска сатана да вас вије као пшеницу. (Лк. 22, 31) Ево ко тако силно развејава наше мисли у храму приликом Богослужења, код куће на молитви; ево ко одвлачи наше мисли од Бога, од душе наше и душа људских, од небеског и вечног; ево ко нас заокупља земаљским трицама или земаљском испразношћу, земаљским ништавношћу, земаљском обманом: храном, пићем, одећом, становима итд. итд. Треба да се молимо једни за друге да не осиромаши вера наша, као што се Спаситељ молио за Петра.
* * *
Обилно се хранећи постајеш телесни човек који нема духа, или тело бездушно; а постећи, привлачиш себи Духа Светога и постајеш духован. Узми непоквашени памук, он је лаган, и у малој количини лебди у ваздуху, али ако га поквасиш, постаће тежак и одмах ће пасти на под. Тако је и са душом. О, како душу треба постом чувати!
* * *
Има ли користи од невољне, спољашње молитве? Нема; она је Богу мрска. Исто се односи и на учење. Учење невољно, напамет, не доноси користи. Као што молитвеник који се невољно моли само пребира речи, а њихову снагу не разумева и не осећа, и не просветљује, не сагрева, не оживотворује њима срце своје, тако и ученик који невољно учи. Треба навикавати на добровољно учење, треба учити размишљању о ономе што се изговара.
* * *
Којим се именом по вери називаш? Хришћанином. Шта оно значи? Означава то да сам уд великог тела Христовог које се назива Црквом Христовом, да сам Христов слуга и послушник. На шта те обавезује име хришћанина? На то да увек имам Христа у мислима и срцу свом, да увек имам дух Његов целог живота свог, подражавајући Његовом животу, извршавајући Његове свете заповести и да мислим о ономе што је горе гдје Христос сједи с десне стране Бога (Кол. 3, 2; 1), презирући оно што је доле.
* * *
Шта је светост? Лишеност сваког греха и пунота сваке врлине. Ту лишеност сваког греха и врлински живот достижу само малобројни усрдни хришћани, и то не одједном, већ постепено, дуготрајним и многим тугама, болестима и трудовима, постом, бдењем, молитвом, и то не својом снагом, већ благодаћу Христовом. Само је Владичица Богородица од најраније младости Своје од саме утробе мајчине освећена, и потом Ју је у Светињи над Светињама Господ осветио савршеним освећењем кроз Њену непрестану молитву, читање речи Божје и размишљање о Њему, кроз поуке небеских, чистих, бестелесних Сила, особито кроз Своје унутарње просвећење. Светиња одговара у природи светлости сунчевој и белини снега, а грех тами која је туђа светлости, и прљавштини или рђи.
* * *
Гледајући икону Божје Мајке са предвечним Младенцем, задиви се како се исто тако Божанство сјединило са човечанством, прослави доброту и свемоћ Божју и, познавши своје људско достојанство, живи достојно високог звања на које си позван у Христу, то јест звања чеда Божјег и наследника вечног блаженства.
* * *
Зашто Господ човеку продужује дане на земљи? Да би човек имао времена да се покаје и очисти од грехова и страсти, и да би истина и љубав потпуно продрле у срце путем обучавања чула његових у погледу добра и зла.
* * *
Шта су душе људске? То је једна те иста душа или један те исти дах Божји који је Бог удахнуо у Адама, који се од Адама и до сада распростире на читав род људски. Сви људи су стога исто што и један човек или једно велико стабло човечанства. Отуд заповест најприроднија, заснована на јединству наше природе: љуби Господа Бога својега (прволик свој, Оца својега) свим срцем својим, и свом душом својом, и свим умом својим, и свом снагом својом, и ближњега својега (јер ко ми је ближи од сличног ми, истокрвног ми човека) као самога себе (Мк. 12, 30–31). Природна је неопходност испуњавања тих двеју заповести.
* * *
Сваког човека који ти долази, особито са духовним циљем, примај љубазно и весело, па био то и просјак или просјакиња, и у себи се смируј пред сваким, сматрајући себе нижим од њега, јер си од Самог Христа постављен да будеш слуга свих, а сви су удови Његови премда, као и ти, на себи носе ране сагрешења.
* * *
У истину Јеванђеља и онога што се чита у Цркви не сме се сумњати. Све што је у Јеванђељу и у Цркви јесте дисање Духа истине, сребро ражежено (у огњу), очишћено од земље, претопљено седмоструко (Пс. 11, 7), живот, мир и сладост духовна. Тешко ономе ко сумња: дух лажи ће га помрачити, стегнути и бацити у чаму и тугу. Искуство.
* * *
Господу, као најчедољубивијем Оцу, мило је када се искрено молимо за људе –децу Његову, и као што су родитељи, на молбу добре и послушне деце своје, милостиви према рђавој, хировитој и злочестој чељади, тако је и Отац небески, због молитве оних који су Његови (2. Тим. 2, 19) или због молитве за народ јереја Својих оденутих благодаћу, милостив и према недостојнима, као што је помиловао и миловао непокорни и ропћући јеврејски народ у пустињи због молитава Мојсејевих. Али каква је то пламена молитва била!
* * *
О слави пресветог имена Владике Господа Исуса Христа и Владичице Богородице. Хиљаду пута сам осећао у срцу свом да после причешћа Светим Тајнама или после усрдне кућне молитве, уобичајене или поводом каквог греха, страсти, туге, и тескобе, Господ, молитвама Владичице, или Сама Владичица, по доброти Господа, као да су ми давали нову природу духа, чисту, добру, величанствену, светлу, мудру, кротку, уместо нечисте, потиштене и троме, малодушне, мрачне, тупе, зле. Много пута сам се мењао чудесном, великом променом, на своје сопствено чуђење, а често и туђе. Слава доброти Твојој, Господе! Слава милостима Твојим, Господе, које показујеш на мени грешном!
* * *
Наш живот је љубав – да, љубав. А где је љубав, тамо је и Бог, а где је Бог, тамо је све добро. Иштите најприје Царство Божије и правду Његову, и ово ће вам се све додати. (Мт. 6, 33) Дакле, са радошћу све храни и причињавај им задовољство, са радошћу свима угађај и уздај се у свему у Оца небеског, Оца милости и Бога сваке утехе. Приноси на жртву љубави према ближњем оно што ти је драгоцено. Приноси свог Исака, своје срце многострасно, на жртву Богу, кољи га својом вољом, распињи тело са страстима и похотама. Све си добио од Бога, буди спреман и да даш све Богу да би, пошто будеш у малом веран Господу своме, потом био постављен изнад многих. У маломе си Ми био вјеран, над многим ћу те поставити. (Мт. 25, 23) Сматрај маштом све страсти, као што си се у то хиљаду пута уверио. Амин.
* * *
О, како мудар мора бити хришћанин у животу! Он мора бити налик на многооког Херувима – сав мора бити око, сав ум и размишљање непрестано, изузев случајева у којима је потребна вера без размишљања.
* * *
Хришћанине, памти и вазда у мислима и у срцу носи велике речи молитве Господње: Оче наш Који си на небесима (Запамти, ко је наш Отац? Бог је Отац наш, Љубав наша. Ко смо ми? Ми смо деца Његова, а међу собом браћа. У каквој љубави међу собом треба да живе деца таквог Оца? Да сте дјеца Авраамова, чинили бисте дјела Авраамова. (Јн. 8, 39) Таква дела ми треба да чинимо.) Да се свети име Твоје, да дође царство Твоје, да буде воља Твоја. Хљеб наш насушни дај нам данас (хлеб наш (све је заједничко), а не мој; самољубље мора бити изгнано из срдаца деце Божје: ми смо једно) и опрости нам дугове наше (ако хоћеш и волиш да ти Бог опрашта грехове, сматрај уобичајеним опраштање грехова и људима који се о тебе огрешују, знајући да љубав дуго трпи и да је благотворна). Не уведи нас у искушење (и сам се не упуштај у искушења; не дај нози твојој да се спотиче, нити ће задремати чувар твој. Господ је покров твој на десној руци твојој – Пс. 120, 3; 5). Но избави нас од злога (сам му се својом вољом немој предавати, и Господ те њему неће дати). Јер је Твоје царство (за јединог Цара признај Бога и једино Њему служи) и сила (у Његову се свемоћну силу уздај) и слава (о Његовој слави ревнуј свим силама и целога живота) у вијекове (Он је вечни Цар, а царство сатане ће брзо проћи, као отимачко, лажно). Амин. Све то је истинито. Памти више од свега ову молитву и чешће је изговарај у мислима и размишљај шта у њој значи свака реч, израз и мољење.
* * *
Браћо и сестре, родили сте се поново (након рођења од родитеља) водом и Духом, постали сте тада деца Божја, реците да ли достојно таквог високог звања живите? Живите ли онако како треба да живе деца Божја? Да ли се из ваших поступака види да је ваше живљење на небесима (Фил. 3, 20)? Да ли се види да очекујете опет са небеса Господа свога, као што нам је Он обећао у Својој светој речи? Презирете ли оно што је доле, тежите ли свим срцем ономе што је горе? Љубите ли свет прељуботворни и грешни? Ако неко љуби свијет, љубави Очеве нема у њему. Пријатељство према свијету непријатељство је према Богу. Јер све што је у свијету је похота тјелесна, и похота очију, и надменост живљења. (1. Јн. 2, 15. 16; исп. Јак. 4, 4) Свет је овај разапео и до сада разапиње Сина Божјег. Браћо и сестре, брините о томе да ли живите по Јеванђељу. Или супротно њему? Читајте чешће прве главе јеванђеља од Матеја.
* * *
Спаси нас, род Твој, Владичице! Спаси нас, истокрвне Твоје! Спаси нас, Мати Живота и Мати свих нас, премда и нисмо достојни називати Те Мајком својом! Очисти, освети, утврди и спаси нас молитвама Твојим!
* * *
Шта ће ми имовина? Да бих од ње живео ја и моја породица, и моји сродници, да бих давао сиромасима, а не да бих је згртао. Мери штедро да би ти штедро одмерио Бог према жртви твојој. Притом су сва имовина или средства за живот Божји, а не наши, а Бог је Начелник живота: Он се стара о одржавању нашег живота преко нас самих или преко других, или непосредно. Сами себе и један другог и сав живот наш Христу Богу предајмо. (Јектенија) Говоримо: ваља нам живети, а Бог је живот наш: значи и сва средства за живот Бог даје и даће.
* * *
Многи световни часописи и новине чији се број изузетно повећао, одишу земаљским духом, често богопротивним, док хришћанин има могућност да буде грађанин не само земље, него и неба, и треба да мисли и о небеском. Паганска древна књижевност често је, чини се, била боља и чистија (Цицерон), узвишенија по својим начелима и побудама него књижевност хришћанских народа. Хришћански народи, који би већином морали бити словесна, то јест богоподобна бића, непрестано и силно вређају Ипостасно Слово Очево, Господа нашег Исуса Христа, у усменој и штампаној речи која се у изобиљу улудо троши и чак на саблазан хришћана које световна литература одвлачи од читања речи Божје и дела светих отаца. Умножавањем лажних речи уредници и издавачи часописа и новина лове и заводе словесно стадо Христово. О, Слово Божје! Какав ћемо одговор дати на страшном суду Твоме!
* * *
Где је сада читање у кућама богонадахнутог Псалтира који улива тако велику веру у Бога, тако чврсто поуздање у Бога у искушењима, у болестима, у невољама и тугама, и такву пламену љубав према Богу? Где је читање богонадахнутих псалама који су били омиљено штиво наших предака, не само обичног народа, него и великаша и самих кнежева? Нема га: зато у многима нема вере, наде хришћанске и љубави према Богу и ближњем, а има безверја, очаја, мржње. Нема пламене молитве, нема чистоте живљења, нема духа скрушености због грехова и умилења, нема правде, мира и радости у Духу Светоме. Већина хришћана је прожета духом света, духом часописа, новина и уопште световних писаца који су сами са своје стране прожети духом паганским, а не хришћанским, духом порицања богонадахнутости светог Писма и уздизања себе самих, свог гордог и надменог разума, духом овоземаљске таштине.
* * *
Све што нам Црква ставља у уста и у уши јесте истина, дисање или поука Духа Светога. Имај страхопоштовања пред сваком мишљу, сваком речју Цркве. Памти да је област мисли и речи Божји посед, као и сав свет, видљиви и невидљиви. Ништа ти своје немаш, чак ни мисао, ни реч. Све је Отац наш, све је Бог. Слиј се у општи поредак, као што се злато лије у одређене калупе, или као што је природа састављена у једну складну целину. Не живи себичним, одвојеним животом.
* * *
Пуцање леда на морима и рекама је слика ослобађања душе наше од тела. Ослободивши се леда, воде се налазе лицем у лице са ваздухом који почиње да их таласа, и са сунцем које почиње у њима да се купа: тако и чисте душе, ослободивши се тела, бивају лицем у лице са Христом, Он их освежава и Он их обасјава. Док су покривене леденим омотачем, воде као да се налазе у тамници, у оковима, немају непосредни контакт са ваздухом и са сунчевом светлошћу: тако и душе наше, док живе под телесним омотачем, немају непосредно општење са Богом и са светима, већ само путем свог омотача, делимично, а када спадне омотач телесни, тада ћемо угледати Господа лицем у лице, као што су воде након пуцања леда непосредно окренуте ка сунцу и долазе у непосредни додир са ваздухом.
* * *
Наше је срце просто, једно, јединствено, и стога не може служити двама господарима: Богу и мамону (Мт. 6, 24), то јест богатству; значи, не може се искрено служити Господу и уједно имати пристрашћеност према земаљским стварима, јер све то спада у мамона. А и недостојно је човека робовање богатству, јер је оно земља и прах. Све земаљске ствари, ако се за њих привезујемо срцем, чине га грубим, земљаним, и од Бога, и од Мајке Божје и свих светих, од свега духовног, небеског и вечног нас одвраћају и привезују нас за земаљско, трулежно, пролазно, а такође и од љубави према ближњем одвраћају. Да би се довршило све што је речено, треба још казати да дух привезаности за земаљско, попустљивости и сажаљења према земаљском јесте дух ђаволски и да се ђаво сам усељује у човека преко његове привезаности за земаљско; он често улази у наше срце, као безочни победник, преко тренутног пристрашћа према земаљском које није одмах одбачено, помрачујући, притискајући, убијајући дух наш и чинећи га неспособним за било какво дело Божје, заражавајући га гордошћу, хулом, роптањем, презирањем светиње и ближњег, противљењем, чамотињом, очајањем, злобом.
* * *
Нас ради Господ се оваплотио, страдао, распет био, и умро, и васкрсао. Нас ради Он је и Мајку Своју Пречисту Дјеву Марију свим врлинама благоукрасио и свим божанским силама снабдео да би нам Она, премилосрдна и свесавршена, после Њега била све. Дакле, да за нас не буде бескорисна благодат Божја којом је испуњена Владичица наша. Да сви притичемо са смелошћу и надом ка чудесном, и свесилном, и пречистом покрову Дјеве. Тиште ли нас греси – помолимо Јој се да нас исопом молитава Својих очисти од сваке нечистоте тела и духа.
* * *
Од чега потиче хула и презир према духовној речи? Од гордости срца нашег, од надмености, ситости нашег разума.
* * *
Непрестано примећујеш да Бог никакву, ни најмању тренутну нечистоту не трпи у теби, и да те одмах пошто у срце пустиш какву нечисту помисао, напушта мир а уједно и Сам Бог, и да постајеш сместиште ђавола ако одмах не одбациш грех, тако да о свакој помисли греховној, тим пре о речи и делу греховном, треба рећи: то је ђаво; а о свакој помисли светој и доброј, као и о речи и делу, треба да кажемо да је то Бог или да је то од Бога. И замисли сад каква је преукрашена, чиста и непоколебива палата Сведржитеља пресвета душа и пречисто тело Богомајке у Чију се утробу уселио Бог Логос и у Њој обитавао као Божанство, душом и телом пречистим? Замисли каква је Она вечна, бесконачна, непромењива светиња! Замисли каквог је страхопоштовања и прослављања Она достојна! Замисли ко смо ми – трске које повија вјетар (Мт. 11, 7) ђаволски; дунуо ђаво својом хулом у наше срце, и сада се од његове хуле повијамо, смућујемо, клонемо, док треба презирати сва његова хуљења или не обраћати пажњу на њих, као на маштања.
* * *
Као што су у Богу Отац, Син и Свети Дух нераздељиви, тако и у молитви, и у животу нашем мисао, реч и дело треба да буду такође нераздељиви. Иштеш ли штогод од Бога, веруј да ће бити, да ће се десити оно што тражиш, како Богу буде угодно; читаш ли реч Божју – веруј да је све о чему се у њој говори било, јесте и да ће бити, или да се десило, да се дешава и да ће се десити. Тако веруј, тако говори, тако читај, тако се моли. Велика је ствар реч. Велика је ствар душа која мисли, говори и дела, образ и подобије Тројице свемогуће. Човече, познај ко си, и понашај се у складу са својим достојанством.
* * *
Добра Владичице, покажи и увек показуј власт Твоју нада мном и над људима Твојим, богобојажљивим и кротким – избављајући нас, по молитви нашој, од нечистих, злих и хулних помисли, од свих грехова и страсти, и од свих лукавстава демонских, као добра Мајка Божја.
* * *
Владичици Богородици, светим Анђелима и свим светима моли се као Самом Духу Светом, а особито као Светој Тројици Која њих освећује и у њима обитава. Они ће у нама једно бити. (Јн. 17, 21) Свет јеси, Боже наш, и у Светима обитаваш. (Возглас) Амин.
* * *
Сви ми живимо у неком преласном помрачењу срца и ума, али Господ Исус Христос је просветљење наше. Светитељи нас увек виде благодаћу Божјом, јер су они у Богу и Бог је у њима; они су један дух с Господом (1. Кор. 6, 17), а Господ све види, све чује. Стога, гледајући у цркви, на пример, иконе светих Божјих, веруј да те они виде, а особито срце твоје.
* * *
Ма чиме, ма каквим страстима те непријатељи нападали, трпи без чамотиње, без озлојеђености, са кротошћу и смирењем, и не допусти у срцу покрет нестрпљења, злобе, роптања и хуле.
* * *
Сва твар сведочи о бесконачној доброти и правди Творца, сам сатана и његови анђели својим срамним битисањем и свезлобним лукавствима према људима доказују неизмерну доброту и правду Творца; јер ко су раније били сатана и његови анђели? Какве светлости, какве ризнице коликих добара, и чега су се лишили због своје одлучно–добровољне незахвалности, гордости, злобе и зависти према Господу? Нису ли пали потпуно смишљено и намерно, са циљем да вечно војују против Творца и Његових створења, разумно–словесних људи? Судећи по злобним дејствима сатане у свету, по мноштву и снази њиховој, можемо слутити какав је велики, моћан дух био сатана, негдашњи Деница (јутарња звезда, зорњача, звезда даница– име луцифера, началника палих ангела, дато му због блиставих савршенстава којима је био обдарен од Бога, прим. прев.). Судећи по обиљу помрачења и обмане његове у људима расутим по целом свету (који заводи сву васељену – Отк. 12, 9), може се слутити како је некада био светао и препун истине! Био си у Едему врту Божјем; покривало те је свако драго камење. (Језек. 28, 13) Судећи по свелукавим телесним и нечистим жељама које изазива, може се закључити колико је у доброти својој, коју беше добио од Творца, био пријатан, мио! Судећи по подмуклости и злим лукавствима, може се слутити како је паметан био и колико је добра могао донети, како би могао много да послужи Творцу Своме у Његовом промишљању о нижим духовима или о људима. По том злом, огромном колосу, сатани, судите како је величанствено, добро, преукрашено, пресветло, моћно, умно створење некада био сатана. Колико је дарова Творчевих поседовао и чега се лишио због свог злог и хотимичног безумља! По злоби његовој у људима судите колико је некада био добар; по зависти судите о његовој пређашњој добронамерности; по безграничној његовој похлепи и шкртости у људима судите о његовој штедрости, по његовој гордости – о његовој, од Бога добијеној, величини; по његовој чамотињи у људима, досади, тузи која понекад бива неиздржива – о његовом негдашњем блаженству. Јер он негда беше онолико добар, колико је сада зао! Он служи као вечна лекција смирења и покорности за све Анђеле небеске и за све добромислеће људе: јер ма колико Анђели били савршени или ма колико људи били паметни и уопште ма колико у нечему били савршени, они све то имају једино од доброте Творца, а не сами од себе, и треба за све да благодаре Творцу и да моле за све са несумњивом вером у Његову доброту и свемоћ, у нади да ће све добити од Њега. Зли дуси су пали са гордости и злобе: то је лекција за све људе – да се смирују пред Творцем, да себе сматрају за ништа и да све приписују Творцу, и да живе само Творцем и испуњавањем Његове воље, и – чудесна су дела Твоја, Господе – оно што није могао и није желео да стекне даница уза сву своју мудрост, стекла је Дјева из рода пропадљивог и уједно духовно бесмртног; Пресвета Дјева Марија је стекла Себи смирење неупоредиво, стекла је највишу светињу. Радуј се, благодатна! Господ је с Тобом! Погледа Господ на смјерност слушкиње своје. (Лк. 1, 28; 48) Тако се и сви ми, као они који су сами по себи права ништавност, као они који све имају од Бога, сем греха, морамо непрестано и дубоко смиривати пред Творцем, у свему прибегавајући Његовом милосрђу.
* * *
Без благодатне помоћи не можеш победити ниједну страст, ниједан грех – зато вазда тражи помоћ од Христа Спаситеља свога. Он је ради тога и дошао у свет, ради тога је пострадао, умро и васкрсао да би нам у свему помагао, да би нас спасавао од греха и од насиља страсти, да би нас чистио од грехова наших, да би нам Духом Светим давао снагу за чињење добрих дела, да би нас просвећивао, укрепљивао, умиривао. Говориш: како се спасти кад је на сваком кораку грех и сваког трена грешиш? Одговор на то је једноставан: на сваком кораку, сваког трена призивај Спаситеља, сећај се Спаситеља и спашћеш и себе и друге.
* * *
Користите се Мојим даровима не појединачно, као самољупци, већ као деца Моја код које све мора бити заједничко, не жалећи да другима забадава нудите плодове Моје, дела руку Мојих, сећајући се да их Ја вама дајем забадава, због Моје очинске доброте и штедрог човекољубља. Овако бива у породици. Када отац или мајка или брат донесу поклоне, отац их дарива свој деци својој, или брат својој браћи, и ако деца, браћа и сестре, сви живе у узајамној љубави, онда она нису задовољна и срећна ако отац или брат некоме од њих не дарује поклоне и ако макар једном од њих не да оно што је дао другима. А зашто? Зато што се благодарећи узајамној љубави осећају као једно тело, зато што сви они као да су једно, исто лице. Нека тако поступа и свако од вас. А Ја знам како да вас наградим за љубав која Ми је толико угодна. Ако сам милостив и према онима који не испуњавају Моје заповести (у једнога богатог човјека роди њива – Лк. 12, 16), како онда нећу бити милостив према истинским чедима Мојим којима сам заправо и наменио све Моје милости? Да, бићу милостив. Сажалићу се на кога се сажалим. (Рим. 9, 15 (2. Мој. 33, 19))
* * *
Сваки пут кад паднеш, устани и спашћеш се. Грешник си, непрестано падаш, научи да устајеш; побрини се о задобијању те мудрости. Ево у чему се та мудрост састоји: научи напамет псалам Помилуј ме, Боже, по великој милости Својој, на који је цара и пророка Давида надахнуо Дух Свети и изговарај га са искреном вером и надом, скрушена и смирена срца: после твог искреног покајања, израженог речима цара Давида, истог трена ће ти од Господа засјати опроштај грехова, и ти ћеш осетити мир душевних сила својих. Главно је у животу – ревновати о узајамној љубави и никога не осуђивати. Свако ће за себе дати одговор Богу, а ти у себе гледај. Злобе се чувај.
* * *
Православни хришћани су као породица, деца Исуса Христа, а у доброј породици мајка увек ужива велико поштовање (Мајка Божја), као што и млађа браћа уважавају и поштују старију коју подражавају. Лутерани и англиканци! Зашто код вас тога нема? Зашто код вас Мајка Божја не ужива дужно страхопоштовање и свечано уважавање и поклањање? Зашто свети Анђели и свети Божји људи не уживају свечано поштовање и поклоне? Зашто не желите да им подражавате? Или ви само Бога поштујете, само се Њему клањате? Али ви морате имати на уму да су Мајка Господа Исуса Христа, свети Анђели и свети људи чисте иконе Божје, пријатељи Божји, као што је и Аврам назван пријатељем Божјим. Па како се не клањати живим иконама Божјим, чедима и пријатељима Божјим?
* * *
Свет је дом. Градитељ и домаћин тога дома, Творац и Отац људи–хришћана који у њему живе јесте Бог. Мајка у томе дому јесте Пресвета Богородица. Ходи увек у присуству свога Оца у љубави и послушности према Њему; као и у присуству наше заједничке Мајке Пресвете Богородице – у светој љубави, страхопоштовању и послушности према Њој. У својим духовним и телесним потребама, у тугама, искушењима и болестима обраћај Јој се са вером, надом и љубављу. Буди свет, као што је свет Господ Бог, Творац и Отац твој, као што је света Владичица, Мајка Божја и по Спаситељу Мајка наша. Жено, ето ти сина! Ево ти мајке! (Јн. 19, 26; 27) Да не бисмо посумњали да преузвишену Мајку Бога Вишњег, пресвету, пречисту, преблагословену, славну Владичицу нашу треба да називамо својом Мајком, предвечни, Божанствени Син Њен, Господ Исус Христос, отклонио је нашу сумњу, непосредно дозволивши нама или онима од нас који ревнују за светињу да Је називамо својом Мајком: ево ти Мајке. Јер у лицу светог Јована Богослова то је речено и нама хришћанима. Да, Она је и заиста најнежнија, добропромислитељна, свесвета Мати наша која ка светости управља нас, чеда своја.
* * *
Веома јасно видиш да ти је изузетно тешко, а без благодати Божје и усрдне молитве и уздржања немогуће је променити се на боље; осећаш у себи деловање мноштва страсти: и гордости, и злобе, и зависти, и похлепе, и среброљубља, и чамотиње, и лењости, и прељубе, и нестрпљења, и непокорности, и остајеш са њима, и често њима биваш свезан, а дуготрпељиви Владика те трпи, очекујући твоје обраћење и исправљење, и обдарује те свим даровима Своје доброте. Стога буди благ, стрпљив и пун љубави и према многострасним људима који са тобом живе, побеђујући свако зло добрим, и главно, моли се за њих Богу да их исправи, да обрати срца њихова ка Себи, Извору светиње. Не помажи ђаволу у ширењу његовог царства. Свети својим делима име Оца небеског, помажи Му у ширењу царства Његовог на земљи: јер ми смо Божији сарадници (1. Кор. 3, 9), ревнуј за испуњење воље Његове и на земљи као што је на небу… опраштај дугове дужницима својим са радошћу, као што се добри син радује што има прилику да испуни вољу љубљеног оца свога.
* * *
Како ти је драго, како си весео када нађеш какву изгубљену неопходну и драгоцену ствар! Скакао би од радости. А замисли како је драго Оцу небеском када види чедо Своје које беше изгубљено – човека грешног, али које се нађе, када види некад на смрт пострадалу, а сада оживелу овцу своју, када види изгубљену и нађену драхму своју, то јест ту живу икону Божју – човека? Та радост се не да описати. Радост Оца небеског због блудног сина Свог који беше изгубљен и нађе се тако је велика да на радост покреће све љубављу и добротом испуњено небо: јер бива радост на небу због једнога грјешника који се каје (Лк. 15, 7; 10). Браћо и сестре који се у бездан погибли сурвавате, вратите се са пута погибли Оцу небескоме. Покајте се, јер се приближило Царство небеско. (Мт. 3, 2)
* * *
Сваки човек треба да зна и да има на уму простоту душе своје која је Божји дах: Бог је један и јединствен, и душа је једна и јединствена. А будући да је једна и јединствена, душа никако не може волети два супротна предмета – Бога и било шта световно, човека и било шта вештаствено што веома прија нашем телесном човеку. Да бисмо Бога волели свим срцем, треба неизоставно све земаљско да сматрамо за трице и ничим да се не заносимо; да бисмо волели ближњег као себе треба да презиремо новац, да се не заносимо посластицама, лепом одећом, почастима, чиновима, похвалама или мишљењем људи. Простоту душе треба чувати нарочито током заједничке и кућне молитве, током читања речи Божје и дела светих отаца, и уопште при сваком важном послу. Нико не може два господара служити. (Мт. 6, 24)
* * *
Хришћанин треба тако ватрено и силно да воли Бога и икону Његову, ближњег, да увек може рећи: ко ће нас раставити од љубави Христове и ближњег, жалост или тјескоба, или голотиња, или опасност, или мач (Рим. 8, 35), или новац, или уживање у јелу и пићу, или богата кућа, или брига о одећи, или разна овоземаљска задовољства? Али све те земаљске ствари сматрам трицама, задовољства овоземаљска – пуком маштаријом. Погрешке ближњих приписујем искварености природе, деловању или лукавствима злих духова, недовољном или рђавом васпитању, неповољним животним околностима, својствима родитеља и васпитача… Сам знајући своју греховност, своје страсти, своју злобу, лакомост, нечистоту, немоћ своју, не могу ненавидети мени сличне људе који имају те исте слабости и пороке: јер сам дужан да волим ближњег као себе, а себе волим премда сам и свестан својих безбројних грехова; најзад, дужан сам да волим зато што смо једно тело.
* * *
Пажљиво слушај: за очишћење свога срца од грехова добићеш награду неизмерну – видећеш Бога, сведоброг Саздатеља свога, Промислитеља свога. Тежак је подвиг очишћење срца јер је везан за велика одрицања и туге, али зато је награда велика. Блажени чисти срцем, јер ће Бога видјети. (Мт. 5, 8)
* * *
Кажу: Бог је милосрдан; Он ће нас помиловати. У Бога је, свакако, бесконачно много милости. Али ако је Бог бесконачно милостив према нама и штедар, зашто Га онда својевољно вређамо својим безакоњима? Што нас Он више обасипа доброчинствима, утолико више треба да Га волимо, да Му благодаримо и да се покоравамо Његовим светим заповестима или наредбама. А где је та љубав, та благодарност, то покоравање?
* * *
Зао и горд човек увек је спреман да у другима види само гордост и злобу, и радује се ако о неком од његових познаника, посебно оних који живе срећно и богато, али му душевно нису блиски, други говоре лоше, и што лошије говоре, он се више радује што су други лоши и што је он у поређењу са њима савршенство, и спреман је да у њима види само зло и да их пореди са демонима. Ај, злобе! Ај, гордости! Колико одсуство љубави! Не, ти и у злом човеку нађи нешто добро, и зарадуј се због тог добра, и са радошћу говори о његовим добрим особинама. Нема човека у коме не би било бар нечег доброг; а зло које је у њему покривај љубављу и моли се за њега Богу да Бог рђаве добротом Својом обрати у добре (Молитва јереја на Литургији Василија Велико). Сам не буди бездан зла.
* * *
Хришћанине, та Начелник твоје вере, Христос, био је распет и оставио ти је крст. Како онда живиш у раскоши, комоцији, у уживању, у доколици? Он је претрпео бешчашће и теби заповедио да ради имена Његовог не избегаваш бешчашће, а ти иштеш части. Чешће гледај на Распетог и поучавај се својим обавезама. Који су Христови, распеше тијело са страстима и жељама. (Гал. 5, 24)
* * *
Ни длака с главе ваше неће пропасти (Лк. 21, 18), то јест ни света мисао ума вашег неће пропасти не само за Бога, него ни за људе. Јер видимо да су се свете мисли и осећања светих Божјих до данас сачували у целости, записани у староставним рукописима.
* * *
Ко је узрочник свега видљивог и невидљивог? Бог. А Бог је невидљив. Имај, дакле, страхопоштовање пред невидљивим Богом, тежи ка невидљивом Богу. Бог је Дух вечни, свесвети, сведобри, свезнајући, свеправедни, свемогући, свудаприсутни, неизмењиви, самодовољни и свеблажени. А ти си икона Божја; па буди духован, презирући тело – дом привремени; буди свет, добар, искусан, праведан, бодар и срчан, постојан у добру и свиме задовољан.
* * *
Ко је себи саградио дом, тај с правом у њему треба и да живи. Ми смо домови Саздатеља нашег; Он нас је саздао за Себе: јер Он све учини Себе ради; Он и треба да живи у нама, а не ђаво, тај убица, лопов, отимач, тај обмањивач; Господе, дођи и усели се у нас (Молитва Светом Духу). Њему ћемо доћи и у њему ћемо се настанити. (Јн. 14, 23) Не знате ли да сте храм Божији и да Дух Божији обитава у вама? (1. Кор. 3, 16)
* * *
Имај страхопоштовања пред сваком речју, пред сваком мишљу речи Божје, дела светих отаца, као и разних молитава и песама које чујемо у цркви или које код куће изговарамо, јер све то су – дисање и речи Духа Светога: то је тако рећи, Сам Дух Свети који се моли за нас и преко нас уздисајима неизрецивим (Рим. 8, 26).
* * *
Велика јектенија која се свакодневно изговара у цркви је премудра јектенија, јектенија љубави; у њој се сви хришћани, живи и свети, показују као једно велико од удова састављено тело Исуса Христа. Она се дивно завршава последњим возгласом: Поменувши Пресвету, пречисту, преблагословену, славну Владичицу нашу Богородицу и Приснодјеву Марију са свим Светима, сами себе и једни друге и сав живот свој Христу Богу предајмо. Сугуба и прозбена јектенија су такође дивне. Навикли смо на њих, али замислимо да их чујемо први пут, ставимо се у улогу дошљака.
* * *
Молећи се Богу, треба увек замишљати Његово неизмерно величанство, поклоњење Њему хиљада хиљада и миријада миријада Анђела небеских и светитеља, као и Његову свудаприсустност и свезнање, Његову бескрајну доброту, правду и светост. Када у молитви Пресвету Дјеву Богородицу називаш пресветом, пречистом, пренепорочном, предобром, замишљај да је само биће Њено светост вечна, непоколебива, непромењива, незамислива, несагледна и за анђелске очи.2 То исто помишљај и о свим Анђелима и светима, то јест да је биће њихово светост и доброта, благодаћу Исуса Христа. Увек великом срећом сматрај молитвени разговор са Господом или са Пречистом Госпођом Богородицом, или са Анђелима, или са светим људима, и увек Им се моли са радошћу, али и са трепетом страхопоштовања, памтећи са Ким ти, нечисти и ништавни црв, беседиш.
* * *
Јер је Твоје царство и сила и слава, а не наша. Ми бисмо хтели да сами царујемо са својим страстима, то јест да све радимо по своме: да се уздамо у своју, а не у Твоју снагу, да тражимо своју, а не Твоју славу; али та жеља у нама је демонска. Треба све да покоримо Твојој вољи, да у свим делима иштемо Твоју снагу и да све чинимо ради Твоје славе. Све на славу Божију чините. (1. Кор. 10, 31)
* * *
Са крстом, као и у крсном знамењу, Господ Исус Христос је, као жив и животворан, увек са нама и увек делује различитим силама на спасење наше, вером у Њега, нашег Бога и Спаситеља. Слава за то Господу нашем Који је увек са нама! Ево, Ја сам са вама у све дане до свршетка вијека. Амин. (Мт. 28, 20)
* * *
Причасници божанских Тајни, познајте како удеоничарите у Господу ако се достојно причешћујете. Какву смелост имате према Господу и Богородици! Какву чистоту треба да имате! Какву кротост, смирење, незлобивост! Какво непристрашће према земаљском! Какву ватрену жељу небеских, најчистијих, вечних наслада!
* * *
Чинећи крсно знамење, веруј и непрестано памти да су на крсту твоји греси приковани. Када падаш у грех, одмах себе искрено осуди и осењуј се крсним знамењем говорећи: Господе, који си грехове наше на крст приковао, прикуј за крст Твој и овај мој грех и помилуј ме по великој милости Својој (Пс. 50, 3) – и очистићеш се од греха свога. Амин.
* * *
Најразличитији грехови и страсти су спремни да провале у душу и сваког трена настоје да у њу провале. Али храбро и будно се бори са њима до последњег даха, сматрајући их за пуку уобразиљу, за маштарију која долази од духова злобе.
* * *
У Господњу близину теби буди тако уверен да можеш да осетиш како се Бога, молећи Му се, дотичеш не само мишљу и срцем, него и устима и језиком. Близу ти је ријеч, у устима твојима и у срцу твоме (Рим. 10, 8), то јест Бог.
* * *
Следеће убеђење нека вазда буде присутно у срцу твоме: сви ми, људи, једно смо (браћа), и свима нам је све – Бог, сведобри, свемоћни, непресушни Извор; али и у свима такође може деловати и делује ђаво, непријатељ рода људског, чије зло које се изазива у људима треба побеђивати добром, трпљењем, кротошћу, благошћу.
* * *
Не поистовећуј човека – ту икону Божју – са злом које је у њему, јер зло је само случајна несрећа његова, болест, машта демонска, док суштина његова – икона Божја – ипак остаје у њему.
* * *
Ако у чему сагрешиш пред Богом (а ми премного грешимо свакога дана), тог истог трена говори у срцу своме, са вером у Господа који чује вапај срца твога, са смиреном свешћу и осећањем својих грехова, псалам Помилуј ме, Боже, по великој милости Својој, и изговори срдачно цео псалам; ако није деловао једанпут, учини то други пут, само га изговори још срдачније, још осећајније, и тада ће ти одмах засјати од Господа спасење и мир души твојој. Тако се вазда скрушавај: то је поуздано, проверено средство против грехова. А ако не добијеш олакшање, сам си крив; значи, молио си се без скрушености, без смирења срца, без чврсте жеље да од Бога добијеш опроштај грехова; значи, слабо те је ранио грех.
* * *
Сагрешим ли – Господ је очишћење моје; ако сам утучен, туробан после греха, због унижења од непријатеља – Господ је Онај Који утученост моју брише и смелост моју оживљује. Све ми је Господ. О, слава Теби Који си ваистину Владика!
* * *
Дух Свети, попут ваздуха, све испуњава и све прожима; који си свуда и све испуњаваш. Ко се усрдно моли, привлачи у себе Духа Светога и моли се Духом Светим.
* * *
Гдје су два или три сабрана у име моје, ондје сам и ја међу њима. (Мт. 18, 20) Зашто се пре свега двома или трома обећава саприсуство Божје? Зато што је тамо где се сабрало двоје или троје у име Христово – Црква, јединство вере и љубави, тамо је узајамна љубав. По томе ће сви познати да сте моји ученици ако будете имали љубав међу собом. (Јн. 13, 35)
* * *
Душе истине, то јест свега што се мисли истинито. Све истините мисли су дисање Духа Светога. Истина је тако једноставна, лака, благопријатна и животворна за човека, као мисао, као дисање.
* * *
Веруј и надај се да је вери твојој лако да добије од Господа све духовне дарове, као што је теби лако да удишеш ваздух и живиш од њега или да једеш и пијеш, и још лакше. Молитва је дисање душе, молитва је духовна храна и пиће.
* * *
Теби, пастиру људи, Господ је дао да видиш како је свиреп мислени вук, како би се ти и сам свим снагама спасавао од његових кан x и и чељусти и како би спасавао овце које ти је Бог поверио. Па од сада почни да их поучаваш са нарочитом снагом, као што је Господ учио, и показуј им како их непрестано лови тај мислени вук и преко чега их лови, како ласка нашој чулности, да бисмо тако лакше и радије грешили, како многи не разумеју његове обмане, како му радо служе, на пример у стомакоугађању, преједању, гордости, сујети, злоби, зависти, у светогрђу, лењости, говорењу срамотних речи, празнословљу, смеху, пристрашћености према лепој одећи, према плесу, у пристрашћености према позоришту, према картама и друго.
* * *
О лепој, чистој телесној одећи сви се старамо, сви се трудимо да се оденемо елегантно и отмено, а о непропадљивој одећи која је сва упрљана гресима и у којој сви треба да се појавимо пред Богом Судијом, ко помишља? Ко је убељује сузама покајања, делима милосрђа, ко је украшава постом, молитвом, бдењем, богомислијем?
* * *
У све дане наше узвеселисмо се, и обрадовасмо се за дане у којима видесмо зла. (Пс. 89, 14–15) Пошто нас казни, милосрдни Господ нас потом милује милошћу пролазном и вечном. Неког болесника дуго мучи болест, као зли тиранин, али зато се у тој болести душа као злато очишћује, и тај човек добија слободу деце Божје и удостојава се вечног мира и блаженства.
* * *
Без провере и обично гвожђе изгледа као челик, и месинг и лим као сребро, или легура сребра као чисто сребро, и бронза као злато, или мешавина злата и земље као чисто злато, и обично стакло као дијамант, али провера показује њихову праву вредност. Тако је и са људима. Споља гледано, многи изгледају као кротки и смирени, милостиви, добри, простодушни, целомудрени, верујући и друго, а стављање на пробу често показује да су и зли и горди, и тврда срца, и нечисти, шкрти, похлепни, завидни, злопамтиви, лењи и друго. А кушања бивају кроз лишавања и губитке, туге, болести, бешчашћење, и онај ко издржи кушање достојан је Царства Божјег, а који не издржи није достојан, јер у њему остаје велика примеса зла.