БЕСЕДА

о трпљењу до краја

 

Али који претрпи до краја благо њему (Мат. 10,22; 24, 13)

 

               Господе предивни, Ти си све претрпео, све до краја, зато си постао не само блажен него и извор блаженства за све људе који себи добра желе, кроз векове и векове!

               И апостоли претрпеше све до краја, и уђоше у вечно блаженство.

               И мученици Христови претрпеше све муке до краја, и посташе усиновљени санаследници у царству Христовом.

               И светитељи претрпеше драговољну тескобу и страдања до краја, па се прославише и на небу и на земљи.

               Сваки оснивач новог друштва врбује себи следбенике обећањем добрих плодова и многих наслада но прећуткује навлаш све тегобе и трудове, који воде оним плодовима и оним насладама. Једини је Господ Исус рекао сву истину Својим следбеницима, и горку и слатку страну истине. Он није обећавао плодове без службе, нити славу без страдања, нити крајњи одмор без трновитог пута, нити победу без борбе, нити сласти без горчине, нити царство без суза и одрицања.

               Кад је набрајао многе муке, које ће задесити Његове следбенике, Он их најзад не оставља без утехе. Он даје смисао њиховом страдању, и не оставља их у тами. Он вели: а л и   к о ј и   п р е т р п и   д о   к р а ј а   б л а г о   њ е м у. А какво је то благо, које чека оне који претрпе све до краја, то је и Он сам довољно открио, а то су посведочили, и до дан данас сведоче, многи светитељи, који или јавише се вернима из онога света у слави, или пак будући још у телу уздигоше се духом до виђења оне славе и оног блаженства које чека верне, избране и истрајне.

               Господе, Ти си наша снага. Помози нам да претрпимо све до краја с вером да си Ти уз нас. Теби слава и хвала вавек. А м и н.