_______________________________

Свети Атанасије Велики

ИЗ БЕСЕДА НА ЈЕВАНЂЕЉЕ ОД МАТЕЈА

Глава 1.

Ст. 1. Родослов Исуса Христа. Христос је и Свештеник и Цар. Он је Свештеник зато што је сам Себе принео на жртву за нас. Он је Цар зато што је зацарио да збаци грех и смрт.

Ст. 17. Колена четрнаест. Зашто је о коленима овде речено: колена четрнаест, када је именовано дванаест? Мислим зато што је Јеванђелиста уместо једног колена претпостављао саму сеобу (вавилонску), а уместо другог – Христа.

Глава 2.

Ст. 2. Јер видесмо његову звезду на Истоку. Кад би за сваког човека била звезда на небу, зашто би се онда небо испунило неизмерним и безбројним мноштвом звезда у трећи дан, када је Адам створен у шести дан?

А да делима нашим не управљају судбина, рођење, кретање звезда, јасно је из следећег. Ако би све што се збива зависило од поменутог, а не од човекове слободне воље, зашто би ти онда кажњавао слугу ухваћеног у крађи, зашто би повлачио на суд жену прељубницу? Што би се стидео кад учиниш што рђаво? Зашто да не претрпиш речи прекора? Ако те неко назове прељубником, или блудником, или пијаницом, или нечим сличним, зашто то називаш увредом? Ако твоја слободна воља није у томе да грешиш, онда и за оно што си учинио нема твоје кривице а у ономе што си рекао нема – увреде. Сада пак, пошто ономе који је сагрешио не опрашташ, и сам, учинивши оно што је рђаво, стидиш се и настојиш да то скријеш, а онога ко теби приписује рђав поступак сматраш увредиоцем, самим тим признајеш да наши поступци нису везани нужношћу (неопходношћу), већ се одликују слободом воље. Јер онима који су везани нужношћу ми можемо да опраштамо. Ако нам поцепа хитон (хаљине) или нам зада ударац неко ко је бесомучан, ми не само да га не прекоравамо, него га сажаљевамо и опраштамо му. А зашто? Зато што он то није учинио слободном вољом, него принуђен од беса (злог духа). Стога, ако би и друге погрешке настајале по неопходности (нужности) и по неизбежној судбини, онда бисмо им опраштали. Али пошто знамо да то није неопходно (нужно), онда не опраштамо – ни господари слугама, ни мужеви женама, ни жене мужевима, ни очеви деци, ни старешине потчињенима, већ напротив, бивамо строги мучитељи и кажњаваоци дрскости, прибегавамо судовима, подвргавамо кривце ударцима, кудимо их, и предузимамо све мере да их одвратимо од рђавог.

Речено: дођосмо да му се поклонимо – служи као знак благе нарави и вере код мудраца. Јер они који су прешли тако велико растојање да би се поклонили Христу, шта не би учинили да се ова тајна збила у њиховој земљи? Стога, они су достојни прослављања за веру и сваке похвале за врлине.

Ст. 19. А по смрти Иродовој гле, анђео Господњи јави се у сну Јосифу у Египту (20) и рече: Устани, узми дете и матер његову и иди у земљу Израиљеву; јер су помрли они који су тражили душу детета. Они који су тражили да убију Исуса били су Цар Ирод и син његов Антипатр. Но Антипатр је умро прободен мачем у тамници, зато што је био окривљен да је смишљао злочин против браће своје Александра и Аристовула и намеравао да их отрује. А сам Ирод је скончао свој живот након што су тело његово спопале (задесиле) многе и различите болести. Имао је: 1) врућицу јачу него у пећи; 2) по свој површини тела неподношљив смрад; 3) учестале болове у утроби; 4) оток ногу као код оног који пати од водене болести; 5) упалу отеченог трбуха; 6) труљење срамних удова из кога се легу црви; 7) а поврх тога могао је да дише само при правом положају тела; 8) патио је од сипљивости (гушења) и 9) грчева у свим удовима. И таквих болести било је девет на броју. А врућицу јачу него у пећи имао је зато што је био распаљиван страшћу према незаконитој прељуби, неподношљиви свраб зато што је веровао учитељима који су обмањивали, ласкајући слуху његовом, и учестале болове у утроби зато што није појао: благослови душо моја, Господа, и све што је у мени Име Његово свето (Пс. 102, 1); и отеклине на ногама, као код онога који пати од водене болести, зато што је презирао чисту и непомућену воду Источника, која тече у живот вечни; и запалење отеченог трбуха, зато што није владао собом, кад је пламтео гневом, и што није био милосрдан према подвлашћенима. У срамним удовима његовима легли су се црви, јер се у разврату надметао са успаљеним коњима који ржу за женком. Могао је да дише само при правом положају тела, зато што није јутрењевао (ујутру ранио) на поклоњење Господу, Који му је дао царски чин (звање). Патио је од сипње, јер није дисао миомирисним миром љубави, већ злосмрадијем (злим смрадом) потајног раздора. Сви удови његови као да су се кидали (рашчлањивали) од грчења, зато што је он растргао сву децу витлејемску. Каквом мером ко мери, онаквом ће се и њему, по правди, мерити свише. Оно чиме човек греши, тиме бива кажњен (Прем. Сол. 11, 16). О том Ироду говори Јосиф да је овај био родом по оцу Идумејац, а по мајци Арапин. Африканац пак и други, који су као он вршили тачна истраживања, тврде да је он син Антипатров, да је Антипатров отац био Ирод Аскалонит, свештеник у Аполоновом храму, да је син Иродов Антипатр у детињству био заробљен од разбојника Идумејаца, и да отац Ирод није могао да да за њега откупнину, због чега је, васпитан по идумејским обичајима, био сматран за Идумејца, иако је родом био Аскалонит. Ирод је умро четрдесет пете године Августове владавине, за време конзулства Силуана (Силвана), у осми дан јануарских календи (светковина, празника).

А он уставши, узе дете. У овим је речима строго изобличење безбожности Аполинарија, који је тврдио да Христос није примио (узео) разумну душу, него је примио (узео) само тело без душе и разума.

Глава 3.

Ст. 4. А храна му бејаше биље (акриде)* и дивљи мед. Постоји биљка која се назива акрида, чему нас учи Соломон, говорећи: и бадем ће процветати, и акрида отежати (Проп. 12, 5). А дивљи мед није било каква трава, него заиста дивљи мед, веома горак и непријатног укуса.

Ст. 11. Он ће вас крстити Духом Светим. То значи: Он ће вас очистити, зато што је то могло савршити Христово крштење, а не Јованово. Христос има власт да опрашта грехе.

Глава 4.

Ст. 3. Ако си Син Божији. Зашто ђаво при сваком кушању то пита Христа, говорећи: ако си Син Божији? Ове речи су сличне онима које је изрекао првобитно у рају. Он је говорио Адаму: у који дан једете од њега, отвориће вам се очи (Пост. 3, 5), указујући тиме да је прародитеље обмануо Бог. Зато и овде после сваке своје речи једнако придодаје: ако си Син Божији, то јест, ако је глас који Те је назвао Сином, истинит, зашто онда то не потврдиш, учинивши оно што ти говорим?

Ст. 23. Учећи по синагогама њиховим. Христос учи јавно и смело да бисмо веровали да то чему Он учи није противно Закону. А тиме је Он највише и расрђивао Јудеје против себе.

Глава 5.

Ст. 6. Блажени гладни и жедни правде. Гладнима и жеднима правде називају се они који творе правду свесрдно и са јаком жељом. Они ће се, како је речено, наситити и овде, јер су задовољни и малим; а много више у животу будућем, јер ће свагда пребивати са Христом, где нема ни туге ни уздисања.

Ст. 8. Блажени чисти срцем, јер ће Бога видети, јер онај који је очистио срце своје од сваког страсног настројења (расположења) у својој сопственој лепоти види образ (лик, икону) Божије природе. А душевна чистота довољна је да, као у огледалу изображава у себи Бога.

А ако је речено: нико неће остати чист од нечистоте, ако и један дан буде живео (Јов. 14, 4, 5); онда јеретици не знају да се ту подразумева нечистота природна (прирођена), коју младенац доноси са собом, излазећи из мајчине утробе. Зато је и законописац Мојсеј рекао да је жена која рађа нечиста, и кад роди мушко, нечиста је четрдесет дана, а кад роди женско дете, због његове веће урођене живахности (покретљивости), нечиста је осамдесет дана (3 Мојс. 12, 2–5). А ако не би било овога што се налази у Мојсејевом закону, онда би природни поредак пружио доказ са друге стране. Какав грех може да учини младенац, који има само један дан живота? Прељубу? Разуме се да не може, јер он још нема снаге за чулну похоту. Блуд? Такође не, јер му је непозната таква жеља. Убиство? Али он није у стању да подигне смртоносно оруђе. Кривоклетство? Али он засад још није способан за разговетне гласове. Лакомство? Та, он нема појма ни о туђој имовини, ни о сопственој. Напротив, младенци нису испуњени злопамћењем, јер, док не стасају (порасту, ојачају), они молећиво преклињу када их туку, и не бране се кад их прогањају (злостављају). Зато је Господ и рекао онима који верују у Њега: ако се не обратите и не будете као деца, нећете ући у Царство небеско (Мт. 18, 3). И будући да младенци нису склони таквим гресима, какав то грех има дете у први дан по рођењу, осим телесне, како рекосмо, нечистоте? Зато и није речено: нико није чист "од греха" (�пш ‚март’аВ), него је речено – од нечистоте (�пш áŸпоу).

Ст. 28. Свако који погледа на жену са жељом за њом, већ је учинио прељубу са њом у срцу своме. Чини прељубу са женом у срцу, сваки који пристаје на дело, али га спречавају у томе или место, или време, или страх од грађанских закона. А у то да су многи, не починивши злочестиво дело били кажњени као прељубници, свакоме је лако да се увери на примеру Олоферна. Када је журио да почини злобно дело, тада му је Јудита, по закону правде, извукавши мач, одсекла главу, позвавши у помоћ и заштиту Бога, као законодавца и сарадника целомудрености. Тако су и двојица старешина, рекавши Сусани: ми те желимо (Дан. 13, 20), иако то и нису учинили, ипак били осуђени и кажњени смрћу, као прељубници. Стога, ако је ко такав и сада, то јест похотљив, неуздржљив, жељан туђих жена, тада прељубу чини у мисли својој. А ко господари страстима, ко чува чисту савест и неокаљаност, тај није прељубник, већ господар страсти. Божијим страхом он обуздава силовитост сластољубља, као што се морском таласу испречује тврда и непоколебива стена.

Ст. 29. А ако те око твоје десно саблажњава, ископај га и баци од себе, и остало. Идући путем непогрешивим и живоносним, ископајмо себи око које нас саблажњава, али не ово чулно (јер и слепи прељубу чине), него мислено. Тако, на пример, ако епископ или пресвитер, као очи Цркве, живе наопако и саблажњавају народ, треба их онда лишити духовног чина (удаљити, свргнути). Јер боље је без њих сабирати се у молитвеном дому, него ли са њима, као са Аном и Кајафом, бити бачен у пакао огњени. Тако и рука, ђакон, ако у нечему поступа недостојно, да буде одлучен (удаљен) од (из) олтара. Ако и нога – црквенослужитељ прибегава (у невољи) лажи и узима новац, слично Гијезију, онда и њега, као неспособног и неблагоразумног, треба одстранити (удаљити) из заједнице (ускратити му заједничење), да се Црква сабира сачувана од саблазни.

Глава 6.

Ст. 1. Пазите да милостињу своју не учините пред људима да вас они виде: иначе плате немате од Оца својега који је на небесима. Јединородни нам даје савет да не чинимо милостињу пред људима, не за то да бисмо се у присуству браће устручавали да чинимо добро онима који живе у невољи, већ да не бисмо јурили за садашњом славом, слично сујетним фарисејима, а награду за веру и за радо давану милостињу очекивали више (већма) у будућности од Бога, Коме није толико угодан дар, колико Му је угодно штедра и добра воља даваоца, као што се можемо уверити на примеру сироте удовице, која је метнула две лепте у ризницу храма.

Ст. 3. А ти кад чиниш милостињу, говори Он, да не зна левица твоја шта чини десница твоја; то јест, да не знају телесна извољевања, шта одлучује (намишља) Дух Свети. Но да ли онај који чини милостињу може учинити да левица његова не сарађује у делу добротворења? Несумњиво треба да код сваког обе руке међусобно сарађују у чињењу добра. И када лева рука држи новац, или кесу (новчаник), тада десна сеје прекрасно семе на њиви срца ништих (сиромашних), да бисмо пожњели не клас што се држи на сламној стабљици (сламки), него вечни и бесмртни живот, утврђен на крсту. А Јединородни хоће да телесне помисли не знају шта чини десница Светога Духа, и да оне никако не засметају унапред замишљеном и милостивом благовољењу рекавши: "за многе године треба да имамо за себе храну, и новац за трошење, и разнолику одећу, и намештене куће, и сребрни прибор за сто, и слуге за служење, и села и поља ради прихода. Јер десна страна (десни удео) Светога Духа уопште не води бригу о свему томе и не прижељкује то (не жуди за тим), верујући Владикиној речи: иштите најпре Царство Божије, и ово ће вам се све додати (Мт. 6, 33). У том смислу нека левица не зна шта чини десница. Јер када се ум, са непоколебивом и појачаном жељом да угоди Богу свестрано (свим снагама) тежећи да се не удаљи од онога што му припада, законито покреће, тада он нема мисли ни о каквом другом уду, осим о оном који му је од користи у одређеном постављеном делу, као што и уметник у свако време има у виду само оруђе (средство) које му је корисно. Притом, ако у вери нема никаквог разлога за неверје, ако светлост по природи својој не бива узрок таме, када ђаво не сме да се појави са Христом, онда је јасно да је оно што је противно разуму неспојиво са познањем. А ако оно што је противно познању не може да буде сагласно са разумом, онда онај који је узведен у познање (мудрост) врлине не познаје стање противно овом познању, већ познаје само врлину. И стога, не зна он ни десницу да преизобилује, ни левицу да оскудева, зато што у обема јасно види оно што је противно знању (разуму).

Ст. 7. А када се молите, не празнословите. Изражава тиме да су Њему неугодне дуготрајне многоречите молитве, а не учестале. Јер Сам заповеда да се молимо непрестано.

Христос говори: (ст. 19) не сабирајте себи блага на земљи, где мољац и рђа квари, и где лопови поткопавају и краду. (ст. 20) Него сабирајте себи блага на небу, где ни мољац ни рђа не квари, и где лопови не поткопавају и не краду. Они који су чули ове речи говорили су: "савет је веома добар, и мисао вредна похвале, истинска добра живота боље је остављати у ризници на небу, него на земљи. Међутим, како ставити на небо сребро и злато? Ми то не можемо. Небо је веома високо, и ми га не можемо досегнути руком. Не видимо ни лествицу какву је видео патријарх Јаков, да бисмо се попели по њој и положили (ставили) на небо оно што је наше (што имамо)". Али Господ учи: и мада је небо веома високо, ипак можете стављати тамо на њему неукрадиво благо правде. Подај бедноме и сиромаху шта му треба и наћи ћеш да се све то цело, неоскрнављено, и непокварено чува на небу. А ако имаш лествицу која узводи са земље на небо – спасоносни крст – имаш и степенике на њој – догмате пречистих јеванђеља. И тако, усходи по њима до небеских обитељи, да би се прославио на веке. Но такође пази на оно што сам Ја рекао.

Ст. 22. Светиљка телу твоме је око твоје. Ако, дакле, око твоје буде здраво, све ће тело твоје светло бити. (23) Ако ли око твоје кварно буде, све ће тело твоје тамно бити. Када је око кварно, тело постаје тамно, не кривицом Творца, јер све што је створио Бог, беше веома добро (Пост. 1, 31), него због развраћене и злонамерне нарави оног коме припада око. И ти, благоразумни читаоче, кад слушаш о кварном оку не подразумевај око у глави, него лукаву помисао у непросвећеном срцу. А ако се деси да телесно око буде помућено од јаког гнојења и од главобоље, тад телесна слепоћа још не удаљава човека од блага будућих и вечних.

Ст. 25. Није ли душа претежнија од хране, и тело од одела? Душа превазилази храну уколико је она животни дух, а храна – нешто земаљско и лакораспадљиво. И тело превазилази одело, јер је оно дело руку Божијих, а одело – вуна од бесловесне животиње. Многи се чуде необичним речима када чују да душа куша, и виде да рука приноси храну устима. Ти, међутим, вазљубљени, немој се чудити када чујеш да душа куша, јер тако и јесте у стварности, а никако другачије. А душа једе оно што се приноси устима, будући да је по природи својој она ватрена, по речи Премудрости: душа ватрена, као пламени огањ (Сирах. 23, 21). Дакле, као што огањ топи оно што се убацује у котао, тако и огњелика душа мрви и користи храну, која се уноси у желудац. И мада се она назива yуц¦ ипак се не зове тако зато што је хладна (yуцр…) по својој природи, како су мислили неки од необразованих, него зато што при великој топлоти она исушује влажно (т† œгр†), као што се можемо у то убедити и на основу утицаја сунца: будући врело и огњелико, оно суши блато (мочваре) и претвара у пару све што је влажно. А да је душа по природи својој топла, у то, брате, треба да се убедиш и на примеру оних који умиру. Јер, кад се душа одваја од тела сви удови бивају укочени и хладни не мање од зимског леда или снега. Можемо се убедити у оно што је речено и оним што се догађа у време глади: док душа има хране у изобиљу, тело цвета и јача, а када се појави несташица хране, тело се исцрпљује и пропада, јер тело без хране не може да одоли врелини душе, као што ни бакарни суд, постављен на огњиште (мангал), не може без воде да издржи јачину ватре, већ се усијава и потпуно разара. Тако се и сасуд телесни, не добијајући храну, потпуно разара, спаљиван огњеликом душом. А најважније у свему томе је оно што је рекао Господ: "не брините се душом својом шта ћете јести, ни телом својим, у шта ће те се оденути", јер је душа претежнија од хране и тело од одела. Стога, ако смо се, по милости Свеблагога, удостојили да имамо боље и важније, то ћемо тим пре изобиловати мање важним и најнижим.

Ст. 33. Него иштите најпре Царство Божије. Царство Божије није ништа друго до окушање будућих добара, то јест сазерцање и познање (мотрење) Бога, колико је то доступно души човечијој.

Глава 7.

Ст. 1. Не судите, да вам се не суди; (2) јер каквим судом судите, онаквим ће вам се судити; и каквом мером мерите, онаквом ће вам се мерити. Господ говори да једно исто и у равној мери подносе и ко суди и ко мери. Уосталом, не говори ово у оном смислу како то схватају јеретици, обмањујући сами себе, а не разумеју ни шта говоре ни шта тврде (1. Тим. 1, 7). Јер, разрешавајући (опраштајући) за новац онима који приносе неразумно и погибељно покајање, спремни су да тврде да не треба судити ни ономе ко је починио смртни грех, зато што је Господ рекао: не судите, да вам се не суди. Али ако је то стварно тако како они тврде, онда би се несумњиво подвргао осуди праведни Ноје, који је ругалицу Хама осудио да буде слуга браће (Пост. 9, 25). И Мојсеј, осудивши онога који је сакупљао дрва у суботу, заповедио је да га убију камењем изван станишта (3 Мојс. 15, 33–36). И прејемник (наследник) његов Исус, осудивши Ахана због крађе истребио га је са свим домом (Ис. Нав. 7, 18–25). И Финес, осудивши Замврија због блудничења, пробо га је копљем (3 Мој. 25, 7–8). И Самуил је цара Амаличана Агага предао смрти (усмртио) пред Господом (1 Цар. 15, 33). А Илија, осудивши лажне пророке, као свиње их је поклао код потока (3 Цар. 18, 40). И Јелисеј, осудивши Гијезија због примања новца, казнио га је губом (4 Цар. 5, 27). И Данило, осудивши похотне старце због клевете, казнио их је по закону Мојсејевом (Дан. 13, 26). И Петар, примивши кључеве небеског Царства, када је Ананија са женом утајио део свога сопственога имања, осудио их је за то и учинио да падну мртви (и издахну) (Дап. 5, 1–10). И Павле је осудио ковача Александра, рекавши: нека му Господ плати по делима његовим (2 Тим. 4, 14), а Именеја и Филета предао је сатани, да се науче да не хуле (1 Тим. 1, 20), док је коринтску Цркву оптуживао за то што не суди, рекавши: зар нема међу вама ни једнога мудра који ће моћи пресудити међу браћом својом? Не знате ли да ћемо анђелима судити (1 Кор. 6, 5, 3)? Дакле, ако су сви праведни судили, а њима самима се није судило, шта више – били су изабрани за духовно суђење, зашто онда не треба судити, како говоре јеретици? Господ није рекао: не судите, да вам се не суди, зато да бисмо ми поступали у чему или чинили што без суда, него да бисмо имали у виду фарисеје и књижевнике, који су судили један другом али нису исправљали сами себе. Тако на пример: убицу су по Закону осуђивали на смрт, а сами су незаконито убијали пророке; прељубнику су одређивали казну као прељубнику, а сами су као коњи успаљени рзали на туђе женке (жене); лопова су осуђивали, док су сами били отимачи туђе имовине, и оцеђивали су комарце, а камиле прождирали. А да су такви били фарисеји и књижевници, јасно се види из следећих речи које је Господ изрекао.

Ст. 3. А зашто видиш трун у оку брата свога, а брвно у оку своме не осећаш? (4) Или како ћеш рећи брату своме: стани да ти извадим трун из ока твога? (5) Лицемере, извади најпре брвно из ока свога, па ћеш онда видети извадити трун из ока брата свога. Ако је у самом оку твоме брвно неваљалства, можеш ли онда, будући да си слеп, унапред упозорити брата свога на трун малога греха? Богомудри Павле, пишући Римљанима о таквим лицемерима који узимају изглед побожности, говори: "Зар ти, дакле, који учиш друге, себе не учиш? Ти који проповедаш да се не краде, крадеш? Који говориш да се не чини прељуба, чиниш прељубу? Ти који се гадиш на идоле, крадеш светиње? Зар ти који се хвалиш законом, преступањем закона вређаш Бога (Рим. 2, 21–23); и још: јер у чему судиш другоме, себе осуђујеш; јер ти који судиш, чиниш то исто (1). Тако, они који су преступили закон Пасхе преступањем овог закона вређају Христа, Господа Пасхе. Стога, ко осуђује другога за нешто, а сам чини то исто, тај осуђује самога себе. Тако и двојица старешина, који су осуђивали Сусану као прељубницу, сами су по закону Мојсејевом били осуђени као прељубници. И Фараону је одмерено истом оном мером каквом је он мерио. Пошто је бацао младенце у реку, и сам је погинуо, потонувши у Црвеном мору. И првосвештеници који су убили Захарија код жртвеника, и сами су пред жртвеником били побијени од Римљана, за наук теби (да те поучи) да каквом мером ко мери, онаквом ће му се и мерити. А оно чиме човек греши, тиме бива кажњен (Прем. Сол. 11, 16).

Ст. 6. Не дајте светиње псима, нити бацајте бисера својих пред свиње, говори Христос. Јер и у овоме је потребан праведан суд. Господ није рекао неодређено или без разлике: дајте светиње и бисера свима, него говори: не дајте светиње псима – злим посленицима, по речима апостола: чувајте се паса, чувајте се злих посленика (Филиб. 3, 2), чувајте се и свиња, то јест похотних. А похотни се упоређују са свињама не без разлога. Напротив, то поређење је добро и верно. Као што свиња сматра да је изгубила кад је неко извуче из каљуге, тако и похотни кад га ко одвлачи од кала сластољубља, онога који га саветује да буде целомудрен, сматра непријатељем својим, а не пријатељем. Тако дакле, бисере своје – пречисте тајне, не бацајмо пред људе, сличне свињама. Ти говориш: и они желе да се причесте светињ