[Почетна] [Претодна] [Наредна]

ДОБРОТОЉУБЉЕ

ПРЕДГОВОР

Предлажући љубитељима духовног штива свима познато Добротољубље, сматрамо потребним да кажемо неколико речи о чему се ради.

Речју „добротољубље" преводимо грчку именицу "Филокалија", која значи: љубав према прекрасном, узвишеном, добром. Најнепосредније, оно садржи објашњење сакривеног живота у Господу Исусу Христу. Тајни истински хришћански живот у Господу нашем Исусу Христу се зачиње, развија и усавршава по благовољењу Бога Оца, дејством благодати Пресветог Духа која је, по мери свакога понаособ, присутна у Хришћанима, под вођством самог Христа Господа, који је обећао да ће бити са нама у све дане, и то нераздвојно.

Благодат Божија све призива таквом животу. Он не само да је свима доступан, већ је и обавезан, будући да се у њему налази суштина Хришћанства. У њему не учествују сви који су позвани, као што ни сви који у њему учествују нису његови причасници у истој мери. Изабраници дубоко улазе у њега, високо се пе-њући по његовим степеницама.

Његови облици, као и богатство области у којима се он раскрива, нису мање обилни и разноврсни од пројављивања обичног живота. И када би било могуће јасно схватити и изразити све што се у њему дешава и све што је нераздвојно од истине живота по Богу: непријатељске нападе и искушења, борбу и противљење, падове и устајање, ницање и укрепљење разних појава духовног живота, степене општег напретка и стање ума и срца које одговара сваком од њих, узајамно дејство благодати и слободе, осећање близине и удаљености Божије, осећање сведржитељског промишљања и потпуног и неповратног предавања себе десници Господњој, уз одрицање од свих властитих начина деловања и уз непрестано и напрегнуто дејство - добила би се колико привлач-на толико и поучна слика, слична представи светског путовања.

Путници обично пишу забелешке приликом путовања о свему што је вредно пажње. Своје забелешке су оставили и изабраници Божији који су у свом многотрудном путовању у разним смеровима проходили све путељке духовног живота. Свакако, значај обе врсте путописа није подједнак.

Они који немају могућности да путују могу да стекну приближно тачне представе о далеким земљама и не покрећући се са места, тј. посредством читања путних забелешки других путника будући да су облици живота читаве творевине мање или више слични међу собом, ма у којој земљи се пројављивали. Међутим, тако нешто не важи за искуство духовног живота. Њега могу да схвате само они који и сами путују. За оне који нису ступили на њега, он остаје потпуно непозната наука. Па чак ни они који су ступили на његово поприше, не могу га одмах схватити. Њихови појмови и представе постају јаснији сагласно са напредовањем у путовању и удубљивањем у области духа. Саобразно са умножавањем личних опита духовног живота, код њих постају јаснија и схватљивија указања светих отаца.

Уосталом, приказивање разних појава духовног живота, које садрже светоотачки списи, није без значаја и за све Хришћане уопште. Из њега свако може да схвати да постоје још виши облици живота од оног на коме се човек може наћи и са којим се његова хришћанска савест иначе може мирити, наиме да постоје још виши ступњеви савршенства којима треба тежити и ка којима се човек може успињати. Пружајући такво схватање, оно ће свакако побудити на ревност ка напредовању, привлачећи ка бољем од онога што човек поседује.

За оне који су ступили на пут ка бољем и савршенијем, оно пружа неопходна указања у сумњивим и двосмисленим случа-јевима, када недостаје одговарајуће духовно руководство, или када и оно само наилази на неодлучност која не омогућава да се да одлучно решење које би одстранило свако колебање код путника. Како се не би учинила погрешка врло је важно знати како и где ступити ногом у одређеном случају. И шта! Засијавши слично светлости муње усред ноћи одређена отачка изрека разгони таму.

Уопште, оно је духовни расадник у који верујући, читајући поуке о појавама духовног живота, улази свешћу и срцем. Осећајући приметне утицаје снажних сагледавања, он запажа да се налази у једној посебној, светлој и животворној атмосфери. То су утешни тренуци у којима се обично зачињу и сазревају разни из-данци на дрвету духовног живота. Због тога није чудно ако онај који је то осетио жури да сваки слободни тренутак посвети изучавању искусних описа духовног живота, као што онај који воли добитак трчи ка месту где га може стећи, и као што онај који воли задовољства иште место за уживање. Он често у њима хоће да удахне оживљавајући и ободравајући духовни ваздух. Ту заиста нема празне знатижеље. Не, то је дело од суштинске потребе за напредак и добро стање нашег духа.

Ето због чега је истинским Хришћанима увек било неопходно да у рукама имају светоотачке списе о духовном животу. Да би се похвалном осећању такве потребе изашло у сусрет, на онима који су имали могућности и способности за такав посао лежао је дуг да припреме светоотачке списе. Због тога су се и по-јављивала издања у поптунијем обиму, као на пример, Светог Макарија, Светог Исаака, Светог Јефрема Сирина, Светог Лествичника, и многих других, или, пак, њихови зборници. У такве зборнике, и то најбоље, спада и свима познато Добротољубље.

Сада је јасно шта је то Добротољубље. Оно нам пружа речи и поглавља свештеног трезвоумља, тј. потпуно расуђивање и кратке изреке о унутрашњем духовном животу, у свим његовим појавама и делима. Та књига је састављена за духовне потребе ревнитеља духовног развијања. Они који су је читали, знају каква се ризница духовне мудрости у њој налази: они је читају и наслађују се.
Приређивач садашњег издања Добротољубља је у почетку имао у виду једноставно да провери претходне преводе и да преведе непреведено, како би читаоцима понудио целокупан текст грчког оригинала. Међутим, током рада он се убедио да је нама корисније да увећамо Добротољубље. Иако је грчко Добротољубље потпуније од словенског, ипак ни оно не садржи све што су нам свети оци пружили као руководство за духовни живот и што бисмо хтели да пружимо на корист и утеху онима који воле такво штиво. Због тога је зборник који предлажемо знатно порастао по обиму.

Наш нови зборник иде по трагу ранијег Добротољубља. Међутим, ми смо у њега унели и текстове који се не налазе у претходном, уколико смо приметили да их одређени свети отац поседује. Такође, ми смо наш зборник обогатили и списима других отаца који су писали о духовном животу. Тако је, на пример, у претходни зборник Добротољубља од Светог Антонија укључено једино 170 поглавља о доброј наравствености и светом животу, док нови зборник садржи и остале његове текстове. Свети Макарије је био изостављен (укључен је био једино кроз 150 поглавља, у ствари Метафрастова препричавања), док је код нас заступљен у извесном систематском поретку, и то његовим властитим речима. Од Светог Исаије Отшелника тамо се налазе само 27 поглавља, његових кратких изрека, док се код нас налазе сва његова позната Слова, укупно 27, у новом преводу са грчког. Слично је учињено и у вези са Евагријем и преподобним Марком. Сличан поступак ће се применити и на остале томове Добротољубља.

Такав је начин састављања новог Добротољубља. Оно ће ићи по примеру првобитног, уз допуну оних текстова који ће љу-битељима таквог штива пружити потребно руководство у животу по Богу.
Све списе нећемо наводити у целини, будући да је много лакше мисли износити кроз изреке. Понегде ћемо их наводити у извесном систематском виду, а понегде без њега. Међутим, саме отачке поуке ће се увек предлагати речима самих отаца.
Читаоцима предлажемо први том Добротољубља у новом облику. У њега улазе: 1) Списи Светог Антонија; 2) Изреке из Беседа Светог Макарија; 3) Слова преподобног Исаије Отшелника; 4) Поуке преподобног Марка Подвижника; 5) Списи Евагрија монаха.

Исти редослед постоји и у грчком Добротољубљу. Код нас ће Свети Касијан, који је смештен између Евагрија и преподобног Марка, своје место наћи у другом тому.

Епископ Теофан