[Почетна] [Претодна] [Наредна]

ИЗ ДОБРОТОЉУБЉА

Свети Антоније Велики
УСТАВ ОТШЕЛНИЧКОГ ЖИВОТА

1. Предајем ова правила, која је кроз моја уста изрекао Господ, за оне који желе да узму тешко иго отшелништва. Они треба да се повинују овим заповестима. Онај, пак, који наруши макар једну од њих назваће се најмањи у Царству небеском (Мт.5.19).
I Спољашње држање и спољашњи поредак живота
а) Удаљавање од света и од саживота са људима
2. Ко хоће да се спасе (у образу живота ван овога света) нека не остаје у дому своме и нека не живи у граду у коме је грешио. Исто тако он не треба да посећује своје родитеље и рођаке по телу, будући да је то штетно по душу и нарушава плодове живота.
3. Не враћај се у град у коме си некад грешио Богу.
4. Не иди да видиш како живе твоји сродници, нити им дозвољавај да долазе да виде како ти живиш. Уопште, немој се виђати са њима.
б) Избор пустињожитељства
5. Духовни оци наши тврде да је пустиња најприкладније место за размишљање о смрти и најподесније склониште од светских ствари које пружају покој телу.
6. Онај ко живи у пустињи и безмолствује, избављен је од три борбе: од борбе [која долази преко] чула слуха, од борбе [која долази] преко језика и од борбе [која долази] од виђења онога што може да рани срце.
7. Чувај се да те не обмане помисао да је пустиња место хладовине [тј. немарности].
в) Келијсна усамљеност
8. Удаљивиши се од светске гужве, усами се, па ћеш постати странац. За тебе ће седење у келији бити једнако путовању у туђу земљу.
9. Куда год да изиђеш, постарај се да се што пре вратиш у своје усамљеништво како би се предао својим молитвама.
10. Кад пођеш на жетву, [тј. на неки посао], не задржавај се дуго, већ се што пре враћај у своју самоћу.
11. При посети брата, немој се дуго задржавати у његовој келији.
г) Келијна занимања и поредак
12. Боравећи у својој келији бави се са ова три занимања: рукодељем, читањем Псалама и молитвом.
13. Пребивајући у келији бави се читањем Писма, молитвом Богу и рукодељем.
14. Сваког дана пости до 9. часа , изузев суботом и недељом. Када настане 9. час уђи у своју унутрашњу одају и пре јела сатвори своју молитву. После јела наизменично мало читај, мало се моли.
д) Молитвословља и коленопреклоњења
15. Врши молитве у одређене часове и не пропуштај ни једну, да не би дао одговор за то.
16. Врши своју ноћну молитву пре него што пођеш у цркву.
17. (Свагда) се моли у својој келији пре него што пођеш у цркву.
18. (Уопште), пре и после молитве с братијом свагда се моли у својој келији. Никада се не лењи да то чиниш.
19. Почешће падај на колена и немој се лењити да то чиниш, да не би умро злом смрћу.
20. Кад се молиш, не буди лењ, јер молитва лењивца јесте празнословље.
21. На молитви и сећању на Бога, сагласно завету монаштва и значењу свог одела, буди као птица која лако и високо узлеће.
ђ) Читање и богоразмишљање
22. Буди прижељан у читању Писма. То ће те истргнути од нечистоте (тј. разагнати нечисте помисли).
23. Божије милосрђе ће бити са тобом уколико се са усрђем будеш занимао читањем Писма и испуњавањем заповести.
24. Размишљај о делима Божијим и не лењи се за молитву.
25. Монах који седи у својој келији затворених уста, а не сећа се Бога, личи на разваљену кућу ван вароши која је свагда пуна нечистоте. Свако ко помисли да изнесе ђубре из своје куће, [без размишљања] га тамо односи. (То јест: он ћути устима, а умом машта. Он попушта рђавим помислима и заноси се срцем - што је све греховно ђубре које демони бацају у душу).
е) Рукодеље и труд уопште
26. Тело треба савлађивати и замарати дугим трудом.
27. Одреди себи неки умерени труд у келији, па ће ти срце бити смирено.
28. Принућавај себе на труд рукодеља, да би се у тебе уселио страх Божији.
29. Буди приљежан на труду рукодеља, па ће на тебе сићи страх Божији.
30. Седећи у келији, приони на рукодеље, а име Господње не пуштај од себе, него га непрестано држи у уму своме. Поучавај се у том имену у срцу своме и хвали га језиком својим, говорећи: Господе мој, Исусе Христе, помилуј ме, или: Господе мој, Исусе Христе, помилуј ме, пошаљи ми помоћ Своју, или: Хвалим Те, Господе мој, Исусе Христе.
ж) Храна
31. Једно (и исто време) одреди (за храну и обедуј) ради поткрепљења тела свога, а не ради насладе.
32. Употребљавај најпростију и најјефтинију храну.
33. Хлеб свој једи у безмолвију и са уздржањем, пазећи да твоје седење (за столом) буде скромно.
34. Немој јести до ситости.
35. Немој бити грамзив и лаком на јело да се у теби не би обновили пређашњи греси.
36. У среду и петак немој разрешавати поста
37. Месо уопште немој јести.
38. Не прилази месту где се точи вино.
39. На саборе и гозбе (тј. опште трпезе) се не жури.
40. Ако дођеш на место где је припремљења општа трпеза, једи умерено и принеси благодарност Богу.
41. Вина не пиј више од три чаше, изузев приликом велике болести.
42. Немој одмах пружати руку према ономе што се стави пред тебе.
43. Уколико си млад, немој пружати руке пре других, јер то није скромно.
з)Сан
44. Спавај мало и одмерено, па ће те анђели посетити.
45. Кад си здрав, не скидај свој појас [за време сна].
 46. Кад легнеш, не стављај руке унутра (међу ноге) да не би и не знајући грешио.
и)Одећа
47. Дан и ноћ буди у свом кукуљу и у мантији и у свој одећи својој као окован и затворен.
48. Не облачи хаљину којом би се могао поносити и хвалити.
49. Чувај своју одећу да се на дан суда не би нашао наг међу другима
ј) Главна црта иметка треба да је - сиромаштво
50. Не стичи ништа преко онога што ти је потребно.
51. Сиромаштво монаха је умереност у свему или такво стање у коме си задовољан са малим.
52. Више воли укоравање него поштовање, умор тела него одмор, и недостатак (потребних) ствари него изобиље.
к) Црквено богослужење
53. Црквене дужности (тј. бригу о цркви и богослужењу) треба поверавати верном човеку који се боји Бога.
54. Немој се лењити да чим удари звоно одмах идеш у цркву.
55. Не остављај богослужење, да се не би саплитао и пао у замку.
56. У цркви никако не говори.
57. Немој бити у цркви као на месту где се сабира много народа (да ти у души не би била смутња и гомила помисли).
58. У цркви не сахрањуј свог мртваца (тј. не брини се о томе како ћеш уредити своје земаљске послове)..
л) Међусобни односи
аа) Прво и главно - однос према ави, духовном оцу, према старцима и уопште према искусним
59. Никакав посао не почињи, ма какав био, док се не посаветујеш са авом манастира.
60. Пред авом и пред већима од себе не говори много.
61. Стално држи у срцу своме да треба да слушаш оца свог, па ће се у тебе уселити страх Божији.
62. Савршенство твог подвига састоји се у послушности. Благо човеку који од младости своје носи бреме Господње, служи и повинује се.
63. Немој бити непослушан, иначе ћеш постати оруђе и сасуд свих зала и неправди.
64. Са смирењем и плачем моли оца свога да те научи ономе што још не знаш, па се нећеш постидети.
65. Свагда се сећај онога, који те напаја добрим учењем. Постарај се да од њега сазнаш животворне заповести, па ћеш благоуспешно проводити живот свој по вољи Господа, као што је иаписано код блаженог апостола Павла: Ово проучавај, у овоме стој, да се напредак твој покаже у свему (1.Тим.4,15).
66. Ако си искрено сагнуо врат свој под бреме послушности, онда пажљиво слушај што ти се говори, а затим савесно извршуј оно што ти је заповеђено.
67. Немој од свог духовног оца сакривати грех који си учинио.
68. Свакодневно се учи доброј наравствености од својих старијих.
69. Своје духовне оце воли више него родитеље по телу зато што се они старају о теби Бога ради.
70. Живи тако да би оце манастира, који су те духовно родили, обрадовао због своје славе у сабору светих.
71. Брини о томе да благослов манастирских стараца почива на теби.
72. Не откривај свима помисли своје, него само онима који могу излечити твоју душу.
73. Немој свима откривати своје мисли, да не би саблазнио свога брата.
74. Према свкоме буди пријатељски расположен, али нека ти не буде свако саветник.
бб) Узајамни однос
75. Старај се да дођеш до тога да те сви људи благосиљају.
76. Буди тужан са својим братом и укажи му саучешће [у болу].
77. Ако те брат замоли да му помогнеш, ради са њим читав тај дан.
78. Оне, са којима се дружиш најпре опробај и испитај какви су. Немој се свима поверавати, јер је свет пун лукавства. Изабери себи једнога брата који се боји Господа, па се са њим дружи као са братом. А најбоље ће бити, ако се прилепиш уз Бога као син уз оца, јер су се сви људи, са малим изузетком, предали лукавству. Земља је пуна сујете, невоље и скорби.
вв) Однос старијих према осталима
79. Ако си престао да служиш греху, онда говори у име Господње, поучавајући оне ради којих се хули име Његово. Пошто су они мртви и одсечени од живога Бога, постарај се да оставе своја мртва дела и да се удостоје да стекну [вечну] славу.
80. Изобличавај и (поправљај) нештедимице своја (духовна) чеда, јер ће се од тебе тражити одговор за њихову осуду (тј. уколико се покажу достојни осуде на Страшном суду).
81. Карај не штедећи, али са страхом Божијим. Не гледај на лице и одлучуј речима истине.
82. Ако који брат дође и открије ти своје мисли, пази да их никоме не причаш, него се моли за себе и за њега, да вас Господ обојицу спасе.
83. Не одбацуј онога који иште веру у Христа.
84. Не говори поуке ономе ко их не прима.
85. Не постављај другоме правило које ти сам на делу већ ниси испунио.
86. Крајње је ружно препоручивати другоме нешто што сам не испуњаваш. Од туђих дела, наиме, немамо користи.
гт) Однос према болеснима
87. Устајући изјутра сваког дана, побрини се за болне којих има међу вама.
88. Посећуј болеснике и њихове судове напуни водом.
89. Све што можеш, све што ти је сувишно, подај болеснима у манастиру.
90. Ако те ава одреди да послужиш болеснима, потруди се од свег срца, па ћеш од Бога добити двојаку награду, тј. за послушност која је извршена са љубављу.
дд) Однос према странцима
91. Ако ти какав брат дође у посету, чак и у невреме, прими га радосно како би он заблагодарио Богу и како се не би увредио.
92. Ако ти ма који брат дође у посету, у свему се смири пред њим, покажи расположење према њему Господа ради и бој се да се не узнесеш гордошћу.
93. Изглед твог лица треба да је тужан, осим кад ти дођу браћа - путници. Тада узми на себе радостан изглед.
љ) Узајамно општење
94. Буди скроман у свим својим делатностима.
95. У свему понашању твоме међу другима држи се као сиромах: не узноси се кад с ким разговараш, нити када певаш химну или хвалебну песму Богу. Када се нађеш у друштву, речи твоје нека су просте.
96. Са дечаком и младићем немој разговарати, нити се дружити. Такве не примај у заједнички живот да не би ђаволу дао места.
97. Са дечаком уопште немој разговарати, јер ће ти бити на саплитање.
98. Немој узимати за руку брата који стоји поред тебе, нити се дотичи његових образа, било да је старији или млађи од тебе.
99. Свим силама удаљавај се од људи који оскудевају у разуму и у савету.
100. Ако волиш спокојан живот, не улази у круг људи који се брину само о сујетним [стварима]. Ако се случајно нађеш у њиховом друштву, држи себе као да те и нема међу њима.
м) Разговор и уопште, употреба језика
101. Не повишуј (не пуштај) глас (тј. ћути у келији), изузев у молитвама које су уставом назначене.
102. Чувај се препирки језиком (обуздавај језик).
103. Не говори много да се од тебе не би удаљио Дух Божији.
104. Велико дело је бити ћутљив, угледајући се на Господа, који је ћутао пред Иродом без обзира на његово звање.
105. Када се састанеш са вернима који су ти слични, више слушај и пази шта буду говорили са готовошћу да испуниш оно што је спасоносно. То ће бити много боље, него да се и сам уплећеш у разговор.
106. Кад одеш у посету код некога, нека страх Божији буде у срцу твоме и чувај уста своја да би се спокојан вратио келији својој.
107. Мудар човек добро зна како ће собом владати. Он не хита да говори, него добро мери када треба говорити а када слушати. Напротив, неук човек не чува тајну, не управља [језиком] и не зауздава језик.
108. Кад си међу браћом, не говори сувише. Твоја питања нека буду кратка и [изговорена] са смирењем.
109. Речи твоје нека су благе и поучне. Сећај се да од говора долази или слава или срамота.
110. Не говори раздражљиво, него нека речи твоје буду [обучене] у мудрост и у разум, као уосталом и твоје ћутање. Нека су ти углед мудри оци наши, чије речи беху пуне мудрости и разума, исто као и њихово ћутање.
111. Језик твој нека је потчињен разуму, јер су речи противне разуму исто што и бодљикави шиљци и игле.
112. Клони се лажи, иначе ће она од тебе одагнати страх Божији.
113. Уста твоја нека увек говоре само истину.
114. Нека предмет твојих разговора буду доброчинства Свевишњег Бога. Тиме ћеш постати достојан да од Њега примиш још већа добра.
115. Не распитуј се о злим делима, већ своју пажњу држи далеко од њих.
116. Не покрећи празне разговоре и оне који их воде избегавај како ти душа не би примила зло.
117. Презири пусте разговоре о свему што је светско.
118. Уздржавај се што више можеш од шале и забавних речи.
119. Не вичи и не говори сувише јако и брзо, јер је писано: „Ко много говори неће избећи греха" (Књ. проп. 10,14).
120. Не буди упоран и не намећи своје речи, да у тебе не би ушло зло (злоћа и препирање).
121. Не куни се ни у несумњивој, а камоли у сумњивој ствари.

н) У случају путовања
122. Кад те потреба натера да идеш у град, немој ићи сам.
123. Кад идеш по воду или путујеш читај (Псалме на памет) и размишљај.
124. Идући на пут са братијом, унеколико се одвоји од њих да би одржао ћутање.
125. Идући путем не окрећи се десно и лево, већ са пажњом пребирај Псалме своје и умом се моли Богу. Немој се братимити са становницима места у ком се затекнеш.
126. У гомилу светских људи не иди, али немој ни фарисеје подражавати, јер они све чињаху само да се истакну.
127. Жени не дозвољавај да ти се приближи. Не дозволи јој да уђе у твоју собу, јер за њом иде бура помисли.
128. Са женом немој никада јести, и са дечаком се не дружи.
129. Када се јави потреба да негде ноћеваш, пази да се не покријеш са неким другим под једним покривачем.
130. Не лежи на једну рогожу са млађим од себе.
131. Не лежите по двоје на једну рогожу, осим у случају крајње потребе, па макар се радило и о твоме оцу или брату. Па и тада са великим страхом.
132. У манастирским гостионицама не седи дуго.
II Устројство унутрашњег живота
а) Исходно начело живота - ревност
133. Буди ревностан у стицању врлина, да се иначе не би навикао на немарност.
134. Чувај се да не охладниш у љубави према Богу.
135. Не одступај од добрих дела која си започео.
136. Не свраћај са пута свог усамљеништва.
137. Не остављај напоре које носиш ради врлине да не би постао лењив и немаран и да не би погрешио у последњи час, него љуби Господа до самог краја, те ћеш стећи милост.
138. Као што рушевине ван града служе свима за [бацање] смрдљиве нечистоте, тако и душа онога који лењиво и млитаво проходи усамљенички живот бива сметлиште свих страсти и греховне нечистоте.
б) Правило живота - воља Божија у заповестима
139. Ако си се доиста предао Богу, извршуј све Његове заповести и све што ти се наређује врши марљиво, ништа не изостављајући. Јер, ако нешто будеш пропуштао, неће ти се опростити пређашњи греси твоји. Ако се, пак, тврдо решиш да све извршујеш (до полагања живота) буди уверен да су сви пређашњи греси твоји већ опроштени.
140. Твоје мисли треба непрестано да се баве заповестима Господњим, око чијег извршавања треба свим силама да се постараш. Ни једну не треба да остављаш да ти се душа не би претворила у сметлиште свих нечистота.
141. Ако си почео неки посао па видиш да није по вољи Божијој, одмах га напусти.
в) Циљ - слава Божија
142. Непрекидно се старај да се (преко тебе) прославља Отац твој који је на небесима (Мт.5,16).
г) Подсетници - подстицаји и подстрекачи ревности
аа) О завету и првобитном жару
143. Не одступај од Бога ради трулежних ствари, него се сећај шта си обећао када је у теби пламтео жар стремљења ка богоугађању.
144. Старај се да не заборављаш значење своје одеће коју си обукао спочетка. Сети се суза свог покајања које си тада пролио и брзо одскочи од (лоших) помисли које те тајно поткрадају, како њима не би био увучен и у сама дела.
145. Непрестано и искрено се кај и ни на минуту се немој предати немарности и лењости.
бб) О примерним ревнитељима
146. Не угледај се на оне који су слабији од тебе, већ на оне који су бољи од тебе.
147. Нека ти буду образац и пример они који љубе Бога од свега срца свог и стално чине добра дела. Немој се стидети да их питаш за животни савет будући да су савршени у врлинама.
148. Уклањај се од светских људи, који светски мисле и говоре само о земаљских стварима.
вв) О обећаним добрима
149. Уколико испуњаваш све (заповеђено), добићеш наслеђе које око није видело, о коме ухо није чуло и на које срце људско није помишљало (1.Кор.2,9).
150. Употреби светлост познања да се удостојиш рода праведних, док још има времена.
гг) О смрти и Суду
151. Сети се да је младост твоја прошла (да су се снаге истрошиле), а да су немоћи порасле и да је већ близу време твог исхода, када ћеш имати да даш одговор за сва своја дела. Знај да тамо ни брат неће моћи брата да откупи, ни отац да избави сина.
152. Свагда се сећај изласка из тела и не испуштај мисао о вечној осуди. Уколико будеш тако поступао, нећеш никада сагрешити.
153. Мисли у самом себи и говори: „Може бити да ће ми овај дан бити последњи у овом свету", и никада нећеш сагрешити пред Богом.
154. За сваки дан претпостављај да ти је последњи у овом свету, па ћеш се сачувати од грехова.
155. Своју келију претвори у тамницу, помишљајући да је за тебе већ све завршено и да ће већ ударити час твог одрешења од овог света.
156. Пази на себе да не би био одбачен у будућем веку. Тешко небрижљивима, јер им се крај приближава, а они немају наде на спасење, нити им има ко помоћи.
д) Узрочници успеха - благодатна помоћ Божија и лично усрђе и подвиг
аа) Помоћ свише привучена молитвом
157. Нека би нам Господ наш Исус Христос помогао да чинимо све што му је угодно.
158. Пре свега изливај непрестану молитву и свагда благодари Богу за све што се с тобом догађа.
159. Труди се да изливаш непрестане молитве са сузама како би се Бог сажалио над тобом и са тебе свукао старог човека.
160. Немој престати да проливаш (молитвене) сузе и Бог ће се сажалити на тебе, олакшавши ти невоље (због којих је тужна душа твоја).
161. Јеси ли рад да угодиш Богу, предај се Господу Исусу Христу и Он ће те избавити и заштити.
бб) Лични подвизи и усрдност уопште
162. Потруди се да проходиш подвиге које ти предлажем: труд, сиромаштво, странствовање, лишеност (нестицање) и ћутање. Они ће те учинити смиреним, а оно ће ти донети опроштај грехова. Смирење се састоји у томе да човек себе сматра великим грешником и да мисли да ништа добро не чини пред Богом, да воли ћутање и да се не рачуна ни у шта, да није упоран ни пред ким и да не настоји на својим речима, да одлаже своју вољу, да лице спушта доле, да смрт има пред очима, да се чува лажи, да не изговара празне речи, да не приговара старешини, да трпељиво сноси увреде и да себе принуђава на благодушно подношење свих тешкоћа и непријатности у животу. Постарај се, брате, да испуниш ова правила да твој живот не би био бесплодан.
163. Одбацимо све што пружа покој нашем телу. Овај живот не прецењујмо да бисмо живели у Богу који ће нас у дан Суда питати да ли смо гладовали ради Њега, да ли смо жеђали и трпели наготу, да ли смо се скрушавали, стењали из дубине срца и испитивали сами себе о томе да ли смо достојни Бога. И тако, прионимо скрушености и туговању због грехова како бисмо обрели Бога. Презримо тело да бисмо спасли душе своје.
164. Изабери труд и он ће те заједно са постом, молитвом и бдењем избавити од сваке скверни. Телесни труд, наиме, доноси чистоту срца, а она чини да душа приноси плод.
165. Заволи милосрђе, обуци се у веру, не попуштај срцу да мисли зло, већ га нагони да за зло враћа добром, те тражи благост и ревнуј за сва дивна дела.
ђ) Настројење душе које доноси успех
аа) Пребивање у Богу са страхом, бодром пажњом и удаљавањем од греха и света
166. Нека твоја душа буде са Господом у свако време, а тело твоје на земљи нека буде као статуа и кумир [тј. безживотно].
167. Стој увек пред лицем Господњим са исправношћу.
168. Нека је страх Божији вазда пред нашим очима, као [уосталом] и сећање на смрт и одвраћање од света и свега светскога.
169. Умири сваки дан да би живео. Јер, ко се боји Бога живеће у векове.
170. Буди бодар непрестано, да не би упао у лењост и немар.
171. Све светско замрзи и одвој од себе. У противном, оно ће тебе удаљити од Бога.
172. Омрзи све што је штетно за твоју душу.
бб) Трпљење
173. Ма шта предузимао - буди трпељив, па ће ти Бог помоћи у свим делима твојим, у свему што се деси са тобом.
174. Пази да не будеш малодушан.
175. Буди благодушан у свему што чиниш по вољи Божијој.
176. Не тугуј због рђавих помисли које те нападају у кели-ји, јер Господ неће заборавити никакав труд (предузет Њега ради). То ће ти послужити на напредак и благодат Божија ће ти помоћи.
177. Храброст није ништа друго до непоколебљивост у истини и противљење непријатељима. Уколико не устукнеш, они ће одступити и више се неће показати.
вв) Скрушеност и плач
178. И дању и ноћу тугуј због грехова својих.
179. Запали свој светилник уљем суза.
180. Непрестано плачи због грехова својих, као да имаш мртваца у својој келији.
181. Нека ти лице вазда буде тужно, да би се у тебе уселио страх Божији.
182. Не сматрај себе нечим [значајним], него се предавај плачу због својих грехова.
гг) Смирење
183. Заволи смирење и оно ће покрити све грехе твоје.
184. Буди смирен у све дане живота свога и пружај се ка свему прекрасном.
185. Онога који је слабији од тебе у добрим делима, сматрај себи равним, а онога који је раван теби, сматрај савршенијим.
186. Не завиди ономе који напредује, већ све људе сматрај бољим од себе, како би са тобом био сам Бог.
187. Не дружи се с гордима, већ са смиренима.
188. Буди смирен у свему: у држању, у одевању, у седењу, у стојању, у ходу, на постељи, у келији и у читавој њеној опремљености.
189. Не радуј се и не наслађуј се ако те почну хвалити за твоја добра дела. Скривај своја добра дела што више можеш. Немој себи дозволити да их коме износиш и уопште, потруди се да те људи не хвале.
190. Бој се да се не прочујеш због неког дела свог.
191. Ако би те ко невина укорео за какав грех, смири се и добићеш венац.
192. Навикни језик твој да говори: „Опрости ми", па ће се у тебе уселити смирење.
193. Навикни језик свој да у свим случајевима, у свако време и свакоме брату говори: „Опрости ми". Ако будеш увек говорио: „Опрости ми", убрзо ћеш достићи смирење.
194. Буди спреман да при свакој речи (увреде) коју чујеш кажеш: „Опрости ми", зато што такво смирење руши све замке ђавоље.
195. Знај да смирење није ништа друго него све људе сматрати бољим од себе. Чврсто у уму свом држи [мисао] да си крив за многе грехе. Глава нека ти је спуштена, а језик нека ти је спреман да увредиоцу каже: „Опрости ми, господару мој". Нека стал-ни предмет твог размишљања буде смрт.
196. Заволи труд, свима буди покоран, уста нек су ти закључана - па ћеш постићи смирење. Смирење ће, пак, привући опроштај свих твојих грехова.
197. Пре свега себе не сматрај нечим [важним]. То ће у теби породити смирење. Смирење ће породити науку (искуство и здравомислије), а наука - веру. Вера ће родити наду, нада - љубав, а љубав ће родити повињавање. Повињавање ће родити непромењиву постојаност (чврстину у добру).
е) Подвиг борбе са грехом
аа) Пре свега са помислима
198. Далеко одгони од себе рђаве помисли, предавајући се Богу, па ће те Он покрити десницом Својом.
199. Не иди за сваком помисли својом.
200. Не испуњавај своје помисли и прохтеве.
201. Пази да се твој ум не бави сећањем на раније грехове. Иначе, може се десити да се они у теби обнове.
202. Не обнављај у уму своме пређашње грехе своје да се не би повратили у тебе. Буди уверен да су ти они опроштени у време твог предавања Богу и покајања, и уопште не сумњај у то.
203. Престани да се сећаш и да говориш о задовољствима и уживањима којима си се предавао у време своје немарности. Чак, немој говорити: „Ја сам то чинио", или: „То сам нарушавао", јер те то може саплести.
204. Немој се сећати страсти којима си се предавао у свету да се похота [коју оне изазивају] не би опет појавила и саблазнила те.
бб) Са разним порочним жељама
205. Апостол Јован све похоте људске сажима у три ствари: све што је у свету: похота телесна, и похота очију, и надменост живљења (1.Јн.2,16). Телесна похота јесте пуњење стомака мноштвом разних јела, после чега се јавља блудна нечистота. Похота очију се односи на вештаствена добра. Око [човека] који их стекне постаје надмено и у његово срце се увлаче нечисти ликови. Надменост живљења јесте љубав ка светској шумној слави (високо мишљење о себи, самохвалисање, и жеђ за похвалама од других), која се у нашем уму устоличује услед сујетних и пролазних спољашњих достојанстава.
206. Чувај се грамзивости и непослушања, а нарочито преједања, да се не би завезао у замке својих похота. Оне, наиме, из срца изгоне страх Божији и уклањају стид са лица, а свог љубитеља предају ниским и срамним делима која отуђују од Бога.
207. Свуци са себе гневљивост и обуци се у кротост. Одбаци од себе развратно око и узми просто (дечије, чисто) око.
208. Буди далеко од гњева и чувај се од похоте, као уосталом и од свих греховних жеља.
вв) Посебно - са сластољубљем
209. Сластољубиви човек (који само пријатности тражи) није погодан ни за какво дело.
210. Немој бити сластољубив, зато што Бог не слуша сластољубиве.
211. Замрзи тело и његове утехе зато што су пуне зла.
212. Тело своје исцрпи тако да постане слично телу које лежи на болесничком одру.
гг) Са гневом и његовим породом
213. Ако те нападне гњев, одмах га гони даље од себе, па ћеш се радовати кроз цео живот свој.
214. Ни на кога се немој срдити и свима опраштај.
215. Ако те неко неправедно прекори, немој се распаљивати.
216. Буди мудар и уста оних који рђаво о теби говоре затварај ћутањем.
217. Немој се чудити ако неко о теби рђаво говори зато што је то једно од лукавстава наших највећих непријатеља, којим они покушавају да човека омету у познању истине.
218. Немој бити брз на гнев и не памти зло онога који те је подстакао на гнев.
219. Доживевши увреду, немој породити непријатељство према ономе ко ти је нанео, већ реци: „Ја сам достојан да ме сва братија презиру".
220. Не ропћи и никога не вређај.
221. Не враћај зло за зло, ни увреду за увреду, будући да те Господ смирава, видећи да се ти сам не смираваш.
222. Нека се моле и млађи и старији да не буде попуштено да падну под тиранију гнева.
223. Онај који окреће други образ ономе који га удари по једноме, већ је обрадован у увреди. Господ Исус Христос га никада неће напустити јер је благ и помаже душама које трпе ради Њега и које га ишту. Он им даје силу и крепост све док се не утврде у покоју (од страсти). И тако, радуј се кад на тебе наилазе невоље и смућења, јер после њих долазе слатки плодови.
224. Немој се бојати увреда од људи.
дд) Са осталим порочним покретима срца који подривају успех - са осуђивањем
225. Немој презирати брата који је сагрешио, немој га се гнушати нити га осуђивати, јер ћеш иначе сам пасти у руке непријатеља својих.
226. Никоме не чини зло нити кога осуђуj.
227. Не окрећи своје уво да (о другоме) чујеш зло, него буди снисходљиво жалостив према људима и бићеш жив.
228. Никога не осуђуј, јер се у томе састоји пад.
229. Не прекоревај брата свога, чак и ако видиш да нарушава све заповести, јер ћеш иначе и сам пасти у руке својих непријатеља.
230. Никога од смртних не осуђуј, да се Бог не би узгнушао твојих молитава.
231. Никоме и ни за шта не износи на очи било какве недостатке.
232. Никога не прекоревај због његових немоћи.
ђђ) Са сујетом и уображеношћу
233. Не објављуј када дајеш милостињу.
234. Не хвали се ако се предајеш духовним подвизима.
235. Никоме унапред не говори о добром делу које намераваш да учиниш, већ га изврши [ћутећи].
236. Учинивши неко врлинско дело, немој се надимати и не говори у себи: „Ја сам то и то учинио". Јер, ако овако будеш чинио, нећеш бити мудар.
237. Не буди славољубив и у срцу свом не задржавај самохвалисање [које] говори: „Ја сам то и то учинио. У томе и томе сам напредовао". Такве мисли дишу сујетом. Ко је њима испуњен, постао је обиталиште нечистих духова.
ее) Са човекоугађањем и лицемерством
238. Не остављај вољу Божију ради испуњења воље људске.
239. Не нарушавај заповести из уважења према људском пријатељству.
240. Не буди лицемер, дволичан, а још мање лажљивац.
241. Старај се да будеш праведан не само пред људима, већ и сам у себи буди мудар, кротак, благодушан, трпељив, ревностан и човекољубив.
жж) Са гордошћу
242. Не узноси се својим делима, ма каква била.
243. Немој се узносити у гордости и не хвали се.
244. Гордост далеко одгони од себе. Сматрај да су твоји ближњи и сви људи бољи од тебе.
245. Нема већег безбожништва. него другога жалостити и уздизати се над другима.
246. Не сматрај себе мудрим, иначе ће твоја душа постати гордељива и ти ћеш пасти у руке непријатеља својих.
247. Не сматрај себе свезналицом и мудрим (тј. не говори: „Знам и сам. Умем сам да радим"), иначе ће пропасти труд твој и твој брод ће узалуд пловити.
Закључак
248. Ко се не буде држао свега што је прописано, побудиће Бога на гнев. Ја, Антоније, истину ти говорим. Према томе, саслушај ове моје речи, сакриј их у срце и знај да те са тим заповестима предајем Творцу. Ако их сачуваш, ликоваћеш са анђелима, а све зле духове ћеш ранити тугом. Извршуј ове заповести па ће Бог бити с тобом, а анђели ће те пратити. Душа ће ти се испунити мирисом светих и светлошћу блажених засијаће лице твоје. Постаћеш светилиште Богу, као и сви свети и најзад ћеш срести Господа са весељем и радошћу. Чућеш онај глас који говори: Слуго добри и верни, у маломе си био веран, над многим ћу те поставити; уђи у радост господара свога (Мт.25,21).
249. Не одступај ни од једног од ових упутстава и Господ наш Исус Христос ће те упокојити и у миру довршити дело коме си приступио. Наши савршени оци и они који их подражавају, постали су савршени испуњавајући их.
250. Уколико реченоме хоћеш да додаш неко од добрих дела - додај, а Господу нашем Исусу Христу непрестано узноси благодарност.
251. Сваке ноћи обливај сузама свој кревет и натапај постељу своју, смиравајући се пред Христом Господом како би Он изгладио грехе твоје и обновио те, како би ти дао помоћ за вршење добрих дела и наслеђе Свог вечног Царства. Њему нека је хвала, част, слава и поклоњење са Свеблагим Оцем и Светим Духом, сада и увек и у векове векова. Амин.