претходна главна следећа

 

СВЕТИ ЈЕФРЕМ СИРИЈСКИ

ТУМАЧЕЊЕ ЧЕТИРИ ЕВАНЂЕЉА

ОСМА ГЛАВА

И посла их два по два по подобију Своме (Лк. 10; 1. и Мт. 10; 5), тј. као што је и Сам бесплатно проповедао, тако нека и они делају по речи Његовој: На дар сте добили, на дар и дајите (Мт. 10; 8), циме ће показати да Га подражавају. Даље, послао их је да би проповедали истину, творили чудеса и трпели недаце, као што је цинио и он Сам. На тај начин би знали да се Он одражава у њима као у Свом отиску. На пут незнабожаца не идите (Мт. 10; 5), исто је као и оно што говори после тога: Идите најпре изгубљеним овцама дома Израиљева (Мт. 10; 6). Када их ови нису примили, апостоли су им рекли: Од сада се обрацамо незнабошцима (Дела ап. 13; 46). Ето, Ја вас шаљем као овце меду вукове (Мт. 10; 16). Рекавши ово, поуцава их да, док је Пастир с њима, ништа не може да им нашкоди. Да би их укрепио, каже: Ко вас прима, Мене прима (упор. Мт. 10; 14). Не узимајте злата, каже (Мт. 10; 9), да се меду вама не би нашао Јуда и оно, што је Ахана лишило живота (Ис. Нав. 7; 17–26), Гијезија прекрило губом (2. Цар. 5; 1–27) и сав народ завело у пустињу (2. Мојс. 32; 1–7). И новац им је забранио и удаљио од њих, како нико не би могао да их сматра за трговце уместо за проповеднике.

И рекао је: Штап (Мк. 6; 8), као знак власти и смирења. Ни палицу (Мт. 10; 10), јер они нису пошли да напасају необуздано стадо, као некад Мојсеј. међутим, треба да запазиш и то да је Мојсеј, када је стадо поцело окрутно да се понаша према свом пастиру, оставио штап и узео мац (2. Мојс. 32;25–28). будући да је ово стадо живело у миру, онда је речено да уместо палице узму штап ? . Даље, није им рекао: Обуцу, и ма какву да су носили, они су је одбацили и узели сандале (Мк. 6; 9), да би на тај начин могли да добију награду за своје поуке. Иако су они потицали од простог народа, узвисио их је и уподобио Мојсеју, који је са собом носио кости праведника ? , док су они примили и имали уз себе Тело, које је оправдало сва тела ? . И ако је Мојсеј помоцу три имена дома Авраамовог ? помирио Бога с њиховим потомцима који су нарушили Закон, они ће утолико пре помоцу три имена Божија оцистити све људе, који цине породицу Адамову.

Улазеци у куцу, најпре је поздравите говорећи: Мир дому овоме (Мт. 10; 12), да би Сам Господ ушао и настанио се тамо, као што се настанио код Марије ? , и да бисте и ви, као Његови уценици, били тамо примљени. Тај поздрав представља тајинство Његове вере на земљи, којом се сузбија непријатељство, обуздава рат и (којом) људи узајамно поштују једни друге. Примена овог поздрава била је скривена под велом заблуда, мада је раније било предизображено тајинство васкрсења мртвих ? , чије подобије изражавају чак и неживе ствари када се, на пример, појави светлост и осване зора, протерујуци мрак. Од тог доба људи су поцели да поздрављају једни друге и да прихватају оно што је речено, како би то призивање мира ? исцелило оног што изговара (поздрав) и донело благослов оном који га прима. Онај пак ко прихвата само речи овог поздрава, немајуци у својим удовима осецања која он изражава ? , над њим као да се распростире светлост коју он одбија, као што земља одбија сунцеве зраке.

Тај поздрав је проповедан по имену, скривен по сили, схвацен знањем, установљен тајинством и за све људе сасвим довољан. Господ га је због тога послао са Својим уценицима као гласника да би, оденувши се у разговетни глас апостола који су били његови сејаци, устројио мир и приуготовио пут пред њима. Тај поздрав је био засејан у сваком дому да би разлуцио и раздвојио његове цланове, да би проникнуо у све слушаоце, да би издвојио њему сродну децу, са брао их око себе и остао уз њих. Тај поздрав, који је извирао из апостола, није пресахнуо у њиховој браци како би било јасно да је ризница Господња, која га је послала, неисцрпива. Он се није мењао у онима који су га примали, како би посведоцио да су његови дарови верни и истинити даваоци. Тај поздрав је остајао код онога који га је давао и код оних који су га примали, не умањујуци се и не удаљујуци. Тај поздрав је отворено показао да се Отац по Својој природи налази у свима, и у свему се показало да је Син послат од Оца и да се Он васцело налази у свему и да Своје испуњење има у Оцу. будући да је Син икона Оцева, није престајао да проповеда нити се заморио од поуцавања, док се предзнаци нису испунили у самим делима, док праобрази нису добили свој крај у истини, док се сенке нису обукле у тело и док сва тајинства, кроз остварење у истини, нису била завршена, оконцана и исцрпљена.

Због тога у оне слушаоце, који могу да је приме, полажемо реч Христову као квасац, под чијим се дејством они раздвајају али и сједињују, односно, одвајају се и разлуцују од грубе масе света а сједињују с Христом Који устројава заједницу Цркве. Онај ко има велики венац мора имати и велики подвиг. Иако се обицно тако догада, слава наше победе не може се поредити с ништавношцу борбе. Пазицемо да лукава заблуда не допре до нас и да се не наоружа нашим оружјем, јер она вешто скрива свој прави лик и своју цашу разблажује сваком врстом пица. Ми хришцани тајинствено изображавамо Јевреје, будући да смо духовно обрезани, благословени препородењем и потпуно здрави, благодареци крви Христовој и исцелењу.

Отресите прах са ногу својих (Мт. 10; 14), да би показали да ће их Господ казнити, јер чак и прах, који је уз њих (апостоле) прионуо на путу, одбацују на њих, да би по томе знали да ће се они, што пролазе њиховим путем, вратити код њих ? . Онај, на кога падне прах који су отресли праведници, ако се не преобрати бице достојан освете за праведнике који га засипају прахом а не блатом. Лакше ће бити земљи содомској (Мт. 10; 15), тј. као што ангели, који су се појавили у Содоми, нису сатворили знакове него су посредством самог града содомског дали знак целом свету. Ови ?? су видели знакове, као што је и написано: Слепи гледају (Мт. 11; 5), али су у Содоми ангели ослепели оне који су их видели (1. Мојс. 19; 11). Дакле, лакше ће бити граду содомском, који је поцинио свако зло те врсте. Даље, оном граду, који не прими Његове уценике, бице изрецена суровија пресуда него њима ?? јер је Содома сагрешила против ангела, док се град, који не прими уценике, одрице Самог Господа: Ко се вас одрице, Мене се одрице (Лк. 10; 16). Будите, дакле, мудри као змије и безазлени као голубови (Мт. 10; 16). Оно што каже у наставку, Чувајте се од људи (Мт. 10; 17), не знаци да се чувају оних људи који ће их предати, него оних који вам долазе у овцијим кожама, а изнутра су вуци грабљиви (Мт. 7; 15).

А кад вас потерају у једном граду, бежите у други (Мт. 10; 23). Ово се не односи на све људе, него само на уценике, јер је тада тек поцињала нова проповед и било их је мало на броју. Да се не би ујединили против уценика и избрисали сецање на њих на земљи, те на тај начин спрецили засадивање благовести Његове у народима и Његовог учења и поука у тварима, каже: Кад вас потерају у једном граду, бежите у други. Да апостоли нису побегли у време кад је Стефан био каменован, ни они сами не би избегли муцење (Дела ап. 7; 58–60). Да је Господ ту Своју заповест наменио свим нараштајима, ко би онда одлуцио да се због Њега изложи муцеништву? Даље, да би показао да ни апостоле није изузео од муцеништва, још једном их је – добро ово разуми – надахнуо да не страхују и да не јадикују ако им се деси нешто слицно ономе, што се десило Њему Самом, кад није побегао од оних што је требало да Га одведу на крст. О томе нам јасно говори у следећим речима: Ако Мене гонише, и вас ће гонити (Јн. 15; 20).

Рекао је и ово: Не бојте се оних који убијају тело а душу не могу убити (Мт. 10; 28). И ево, видимо да они којима је речено: Бежите, један за другим приносе себе на жртву хвале, за сведочанство свим народима. Кад их је изабрао, Господ им је дао велику власт, јер је таква власт била неопходна у то време. међутим, да се не би погордили због те власти, Он их је научио смирењу, говорећи: Кад вас потерају у једном граду, бежите у други. На слицан начин им Господ, док је био са њима, није допустио оно што су тражили, говорећи: Хоцеш ли да речемо да огањ сиде с неба и да их истреби (Лк. 9; 54)?

Уценици су у себи помишљали: "Пошто нам је рекао код Самарјана и незнабожаца не идите (Мт. 10; 5), и додао кад вас потерају у једном граду, бежите у други, шта да радимо ако понестане градова?" Због тога их је Дух укрепио говорећи: нећете обици градова Израиљевих док не доде Син човечији (Мт. 10; 23). будући да је хтео да доде после Свог васкрсења, рекао је: нећете обици градова Израиљевих док не додем код вас. Он их је, у ствари, послао у градове у које је хтео и Сам да доде. Или пак речи: нећете обици… ознацавају да ће после Његовог тридневног васкрсења, које и јесте Његово јављање, на њих доци Његова сила. Ако се добро схвати, овим речима им је казао да ће они најпре бити прогнани из многих градова, и да ће им се после тога Он јавити. Он, међутим, није тако учинио, него је Својим јављањем неоцекивано указао помоц њиховој малодушности ?? , јер им се после васкрсења јавио, укрепио их и обновио дувањем у њих (Јн. 20; 21–23).

Што вам говорим у тами, казујте на видику (Мт. 10; 27), тј. оно што вам говорим у тајности, громогласно оглашавајте, што и разјашњава говорећи: Што вам се шапце на уши, проповедајте са кровова. Или је можда говорећи у тами ознацио народ ?? , а говорећи на видику народе ?? . Каже и ово: Не бојте се оних који убијају тело (Мт. 10; 28), да би нас научио да људи имају власт једино над телом. Бог, поред тога, има власт и над душама, јер може да их пошаље у геену. И ако приговоре: на који се начин душе погубљују у геени, кад трулежност и смрт немају власт над њима, и ако упитају: на који начин тело тамо страда кад је сигурно да тамо постоји црв и шкргут зуба, на том месту у Писму дат је јасан одговор на то: као што не умире бесмртна душа, тако не умире ни тело, јер и оно остаје и не пропада ?? . речи: који погубљују тело односе се на привремену смрт. Ако би тело уистину пропадало, онда оно не би било у геени, јер геена муци жива (тела), а не умртвљује иструлела (тела).

Будући да се многи плаше трулежности и услед привремене смрти бивају малодушни, Господ је хтео да их том речју укрепи и да их поуци да се много више треба плашити Онога, Који и душу и тело погубљује у геени. Дакле, душе не умиру, јер да је тако, њих би смрт истребила, као што ни Бог не одузима Своје дарове, које Он даје без кајања, и истинито обецање васкрсења тела никада неће бити испразно. Не бојте се, јер, ето, душа не умире: ако би она била подложна смрти, онда би требало да се бојимо. При таквом стању ствари, не би требало да се бојимо ни за своја тела која се распадају, јер не може душа, него само Бог, узроковати распадање тела. Као што Бог ствара распадљива тела, Он исто тако устројава и душу. Онај, Који је и душу и тело створио ни из цега, Он исто тако може и да их оживи (после смрти), кад их је већ призвао у постојање. Бесмртна душа не може да оживи мртва тела, и само је Бог Онај, Који може то да учини. Не бојте се, каже, оних који погубљују овај ваш живот, јер онај живот не могу да погубе. Ово је рекао зато, што су уценици од садукеја и осталих цули да васкрсења (мртвих) неће бити.

Два врапца продају се за један новциц (Мт. 10; 29). Два, а не један. Тиме је хтео да укаже на врапцеву ништавност, јер се оно, што има велику цену, продаје појединацно; оно пак, што је јефтино, продаје се заједно, као трава. Ниједан од њих не падне на земљу без воље Оца вашега (Мт. 10; 29). Ако ни врапци, који су по цени ништавни и подсецају на сенку, не падају на земљу – није рекао "без воље Божије" него "без воље Оца вашега", зар нам онда то Оцево промишљање о ништавним стварима не служи као прекрасан доказ Његове љубави и бриге о нама?

Признацу и Ја њега пред Оцем Мојим (Мт. 10; 32), као да каже: Ходите, благословени Оца Мојега (Мт. 25; 34). И оно што каже: Одреци ћу се и Ја њега (Мт. 10; 33), исто је што и тамошње: Не познајем вас (Мт. 25; 12), али не зато што би они на неки начин били скривени од Њега, него због тога што их Он не признаје за Своје. Разуми колико их је добро знао, будући да их одбацује и не прихвата.

Не мислите да сам дошао да донесем мир на земљу (Мт. 10; 34). Где је оно, што свима говори: Христос је дошао да помири оно што је на небу и оно што је на земљи (упор. Кол. 1; 20)? Најзад, Господ је огласио мир, о чему говори и апостол: Он нам је створио мир (в. Еф. 2; 14), док на другом месту каже: Који су Њега примили, мир над њима (Галат. 6; 16). С друге стране, међутим, Он није донео мир, јер су кроз Њега верни били разлуцени од неверних. Дошао сам да раставим човека од оца његовог (Мт. 10; 35), итд. "Раздвајају се мишљу", каже, "јер не размишљају правилно о вери, будући да један поштује Бога овако, а други онако." Мац (Мт. 10; 34), каже, да би њиме у душама одсекао штетну љубав и у њих послао стрелу Своје слатке љубави. Који хоце да сацува душу своју, изгубице је (Мт. 10; 39). Како то да се схвати, кад се за једну исту душу обзнањује и оцување и губитак? Заправо, онај који исповеда Господа пред прогонитељима губи своју душу, али је поново проналази код Господа. Он каже: Који изгуби душу своју Мене ради, наци ће је (Мт. 10; 39). Дакле, онај који своју душу губи Христа ради, нужно ће је код Христа и сацувати. Бог, ради Којег се губи душа, брине се о томе како да је сацува, јер се Његова рука свуда распростире, и јер је Његова мишица силна, и одасвуд може да је истргне (душу). Своју љубав, која обухвата све људе, умањио је и свима потцинио да би љубав људи, којом обухватају Господа сваке твари, приказао превасходнијом од свега осталог: Који не љуби Мене више него душу своју … (Мт. 10; 37. и даље).

И доде Марија, која седе крај ногу Исусових… (Лк. 10; 39), тј. села је на тврду земљу крај ногу Онога, Који је и жени–грешници опростио грехове. будући да је она задобила украс за улазак у царство Јединородног, изабрала је само један, добар удео, односно доброг (благог) Христа јер јој се тај удео у векове, како је речено, неће одузети (Лк. 10; 42). Љубав Мартина била је неспокојнија него љубав Маријина јер, када је Христос први пут дошао, служила га је Марта: Зар не мариш што ме моја сестра остави саму да Те служим? речи јој, дакле, да ми помогне (Лк. 10; 40). И у оно време, кад је Господ дошао да васкрсне Лазара, она му је прва изашла у сусрет (Јн. 11; 20).