| увод | орос |
ОРОС ВЕРЕ ПЕТОГ ВАСЕЉЕНСКОГ САБОРА
14 АНАТЕМАТИЗАМА ПРЕМА „ТРИ ПОГЛАВЉА"
 
1. Ако неко не исповеда да је Отац, Син и Свети Дух једне природе или суштине, једне моћи и славе, Тројица једносуштна и да се поштује једно Божанство у три ипостаси или лица, нека буде анатема (проклет). Јер један је Бог и Отац у свему, и један је Господ Исус Христос кроз кога је све, и један је Дух Свети у коме је све.

2. Ако неко не исповеда да Бог Логос има два рођења, превечно од Оца, надвремено и бестелесно, а у последње дане Он је сишао са небеса и оваплотио се од Свете Пречисте Богородице и Приснодјеве Марије, и рођен је од ње, нека буде анатема.

3. Ако неко каже, да је друго Логос Божији Чудотворац а друго страдални Христос, или да је Логос Божији рођен од жене, или да је у Њему други у другом, а не Њега једног Господа нашег Исуса Христа, Логоса Божијег, оваплоћеног и очовеченог, и Њега у чудесима и страдањима која је добровољно претрпео, нека буде анатема.

4. Ако неко каже, да је сједињење Бога Логоса са човеком било по благодати, или дејству (енергији), или части, или узроку, или приносу, или слици, или моћи, или поштовању, као да је Бог Логос усвојен од човека и да је од Њега примио славу, као што је Теодор (Мопсуестијски) хулио говорећи, или како исти тврди, као што несторијевци називају Бога Логоса Исуса Христа  именује се облагодаћени Христос и Син, и два посебна лица заступају по једном именовању, и части, и достојанству и поштовању, и једно лице и једног Христа именују и осуђују. Према томе, онај ко не исповеда сједињење Бога Логоса са одушевљеним телом разумне душе и ума  премда је био по ипостасном јединству, како су Свети Оци учили, и стога је једна Његова ипостас (личност), која је Господ Исус Христос, један од Свете Тројице, нека буде анатема.

Они који су различито поимали сједињење као безбожни Аполинарије и Евтих, и који су запали у срамоту и исповедају рушење јединства (сједињења). А Теодор и Несторије мисле и желе раздељивање, и уводе привидно јединство. Зато Света Божија Црква одбацује сваку безбожну јерес, а исповеда сложено јединство Бога Логоса у телу, које је (јединство) ипостасно (лично). Јер, према сложеном јединству, по тајни Христовој, не само да се чува то увођење сједињења, већ се не прихвата њихово дељење.

5. Ако неко прихвата да је једна ипостас Господа нашег Исуса Христа као прихватање савеза више ипостаси, и кроз то покушава да уведе у Христову тајну две ипостаси, или два лица, и тако од уведена два лица говори о једном лицу по достојанству и части и поклоњењу, како су безбожни Теодор и Несторије писали, и хули на свети Халкидонски сабор, како је на њему ово безбожно мишљење осуђено и како је речено за једну ипостас. Нека буде анатема на оне који не исповедају Бога Логоса у телу и ипостасном јединству;
због тога је свети Халкидонски сабор Његову једну ипостас, или једно лице уједној ипостаси Господа нашег Исуса Христа исповедио. Јер, нема додавања (умножавања) лица, или ипостаси: Света Тројица и Оваплоћени показује једног од Свете Тројице, Бога Логоса.

6. Ако неко злоупотребљава и не назива заиста Богородицом Свету, Преславну Приснодјеву Марију, и даје принела као простог човека којије рођен, а не из ње оваплоћеног Логоса Божијег, и оних који одбацују да је принос Логоса Божијег (био) човекорођени, као и одбацивање рођеног човека, и хуљење на Халкидонски сабор који јеодбациобезбожномишљењеТеодоровооДјевиБогородици.Или ако неко њу (Богородицу) назива човекородицом или христородицом као да Христос није Бог, већ незаконито и неистинито њу (Богородицу) не исповеда као Богородицу, а Бога Логоса превечно од Оца рођеног, а у последње дане од ње оваплоћеног  како је божанствени и свети у Халкидону сабор њу Богородицу исповедио, нека буде анатема.

7. Ако неко говори да знамо и исповедамо једног Господа нашега Исуса Христа у две природе, али не из Божанства и човечанства, што би значило различитост природа из којих је постало нераздељиво и недокучиво (тајанствено) сједињење (јединство); нити се природа Логоса претворила у тело (плот), нити се пак тело (плот) изменило у природу Логоса, јер остаје свака (природа) оно што је њој својствено, и настаје сједињење по ипостаси, и још раздвајање у посебност (сваке природе) има (узима) облик по тајни Христовој; или број природа исповедајући у Њему једном Господу нашем Исусу Христу Богу Логосу оваплоћеном, не само пак теоретски да узимамо ову разлику, из којих је Он, не одбацивањем јединства (јер је један из двога, и од једнога су двојица), него је то објављен број (природа) које су неразлучне и са сопственим ипостасима (лицима) и имају природе, нека је анатема.

8. Ако неко исповеда да је из две природе, божанске и човечанске, постало (јединство) сједињење или једна природа Бога Логоса оваплоћеног, и не прихвата, како су Свети Оци учили, даје из божанске природе и човечанске настало ипостасно једна природа, или суштина и божанство и тело Христово, такав нека буде проклет. Јер ми говоримо да је јединородни Логос се ипостасно сјединио, а не говоримо даје претрпео какво преливање (претварање) у друге природе, већ шта више свака (природа) остаје оно што јесте, сјединило се, наиме, разумно тело Логоса. Зато, један је Христос, Бог и човек, Њега јединосуштног Оцу по Божанству и Њега јединосуштног нама по човечанству (исповедамо). Јер на исти начин и оне који раздељују или раздвајају, и који сливају тајну Христовог Божанског домостроја (икономије), одлучује и анатемише Божија Црква.

9. Ако неко говори о поклоњењу Христу у две природе и уводи два поклоњења (двоструко поштовање), посебно Богу Логосу и посебно човеку, или ако неко одваја тело, или слива Божанство и човечанство, или не једним поклоњењем Богу Логосу оваплоћеном и не поклања се заједно са Његовим сопственим телом, како је то Божанска Црква примила од почетка, нека је анатема.

10. Ако неко не исповеда да је телесно распети Господ наш Исус Христос био истинити Бог и Господ славе и један од Свете Тројице, нека је анатема.

11. Ако неко не проклиње Арија, Евномија, Македонија, Аполинарија, Несторија, Евтиха и Оригена, са њиховим безбожним списима, и све остале јеретике које је осудила и проклела света католичанска и апостолска Црква и поменута четири Света Сабора, и мишљења и заблуде оних сличних напред речених јеретика и оне који се до краја верно и одано држе безбожништва, нека је анатема.

12. Ако неко штити (брани) безбожног Теодора Мопсуестијског који је говорио да је друго Бог Логос а друго Христос, који је био изложен душевним страдањима и телесним пожудама драговољно и да је био за мало одвојен, и да је на најбољи могући начин усавршио се добрим делима и узвишен непорочном влашћу и да се као прост човек крстио у име Оца и Сина и Светога Духа и кроз крштење примио благодат Светога Духа и удостојио се богоусиновљења; и да се поштује са истом (једнаком) чашћу у личности Бога Логоса, а по васкрсењу постао је сасвим непроменљив и непогрешив у помислима. И опет, по овом напред реченом Теодору безбожном, овоје било сједињење Бога Логоса са Христом, како и апостол (говори) за мужа и жену, „и двоје ће бити у једном телу" (Пост 2:24). Дрзнуо се он (Теодор) да изрекне и друга свој а хуљења, да је Господ после васкрсења дунуо на ученике и рекао, „примите Духа Светога" (Јн 20:22), и да им није даровао Духа Светога већ да је само привидно дунуо. А и Томино исповедање, када је овај опипао руке и ребра Господња после васкрсења, „Господ мој и Бог мој" (Јн 20:28), да Тома то није рекао за Христа, већ је Тома усхићен чудесним васкрсењем опевао Бога који је подигао Христа. На исти начин је овај Теодор схватао Христа и у Делима апостолским, и то као Платон, Манихеј и Епикур и Маркион, говорио је као свако од ових што је изналазио сопствено учење и саставио је као платоници и манихејци и епикурејци и маркионити, и на исти начин је измислио учење о Христу и хришћани су од њега похуљени. А ко брани реченог безбожног Теодора и његове нечастиве списе, овде наведене а и друге изнете безбројне хуле на великог Бога и Спаситеља нашег Исуса Христа, већ га не прокуне са његовим нечасним списима и свим његовим делима или га не осуди или га назове да је православан а његова писања и нечасне његове списе и све оне који су мудровали и који мудрују слично њему и до краја остану у овој јереси, нека буде анатема.

13. Ако неко штити Теодортиове нечасне списе против истините вере на светом првом Ефеском сабору и дванаест глава Светог Кирила, и све што је он писао о Теодору и Несторију, и о другим његовим списима овде поменутим и мудровањима Теодоровим и Несторијевим као и оне који прихватају њихово безбожништво и назива нечасним учитеље Цркве који признају и исповедају ипостасно сједињење Бога Логоса. Ако неко не проклиње (анатемише) речене нечасне списе и оне који су слично мудровали или мудрују, а све оне који су писали против православне вере или, међу светима, Кирила и његових дванаест глава, и буде у овом безбожништву истрајавао, нека буде анатема.

14. Ако неко брани Посланицу за коју се каже да је од Иве написана Марину Персу, која одбацује да је Бог Логос од Свете Богородице и Приснодјеве Марије се оваплотио поставши човек, него говори да се из ње родио прост човек, кога назива храмом, као и даје друго Бог Логос а друго човек, и међу светима, Кирила, који је проповедао праву веру, осуђује га као јеретика слично Аполинарију који је безбожно писао, и оптужује свети први Ефески сабор да је без суда и ислеђивања осудио Несторија, а у овој безбожној Посланици, дванаест глава, међу светима Кирила, назива нечасним и противним правој вери, а хвали Теодора и Несторија и њихово нечастиво учење и списе. Ако неко поменуту Посланицу брани и не анатемише је, и оне који штите ову (Посланицу) и оно што се у њој говори да је право или на месту (у реду), и оне који су писали и који пишу о њој или они који величају (Посланицу) безбожну, и труде се да је хвале или оне који величају њену безбожност именом Светих Отаца или Светих на Халкидонском сабору, а оне који у томе остају до краја, нека буде анатема.
(Манси, IX, 368388)