JAKOV SIN JOSIFOV BRAT ISUSOV

Ove reči predstavljaju prvi i za sada jedini arheološki dokaz Isusovog postojanja. Naime, od dokaza koji se daju naučnom metodologijom elaborirati, posedovali smo do sada samo literarne spomenike. Raznorazni predmeti koji se vezuju za Isusa, a slove u crkvenoj tradiciji za novozavetne, jednostavno ne mogu biti potvrđeni i ostaju zanavek u sferi vere. No, time ne znači da su oni i puka podvala onih koji bi želeli verom da trguju. Jednostavno, njihova autentičnost nije naučno proverljiva.

Reči su uklesane na jednoj kamenoj urni koja se nalazi u privatnoj kolekciji. Njena predistorija nije poznata, kao što je običaj za dobar deo ovakvih predmeta. Vlasnik je pokazao nekoliko fotografija iz svoje kolekcije (među kojima su bile fotografije urne) profesoru paleografije i filologije André Lemaire-u, koji je predavač na École Pratique des Hautes Études (koja je poznata po svom popularnom imenu Sorbona) u Parizu. Njemu i pripada zasluga za ovaj pronalazak, a rad je publikovao u vodećoj svetskoj reviji ove vrste, u Biblical Archealogy Review, br. za novembar-decembar 2002.

Evo kako one u transkripciji glase: y'qwbbrywsp'hwywsew'. Tekst je, naravno, pisan in continuo, a otprilike ovako bi ga mi izgovarali: Jakov(b) bar Josif(p) 'aho Jošu'a. U bukvalnom prevodu: Jakov sin Josifov brat Jošuin (Isus je helenizirana verzija imena Jošua). Tekst je na aramejskom jeziku - ne na starojevrejskom, što se da lako videti na primeru reči bar, tj. sin, koja bi u jevrejskom glasila ben - koji se govorio u Isusovo vreme. Kurzivni karakteri kojima su zapisane bili su u upotrebi od 10. do 70. g. A. D.
Sama pak urna je nalik drugima koje su Jevreji koristili u pogrebne svrhe u periodu od 20.-70. A. D. Jevreji su pokojnika najpre polagali u grob na jednu godinu, a onda su njegove ostatke prenosili u urnu. Ovaj običaj je napušten posle razorenja Hrama 70-e godine.

Urna je pronađena na istočnom delu Jerusalima, na Maslinskoj gori, gde se i inače nalazi mnoštvo jevrejskih grobova, a odakle se i Spasitelj, kako veli Jevanđelje, vazneo na nebo. Pažljivo je ispitana njena autentičnost u labaratoriji Geological Survey (Izraelski geološki nadzor). Patina koja se stvorila odgovara onoj koja se stvara na predmetima koji su vekovima bili u dodiru sa zemljom. Savršeno prijanja za kamen urne, pa i stoga ne podleže sumnji. Na njoj takodje nema ni traga nekom od savremenih produkata, tipa pigmenata za falsifikaciju.

Drugo pitanje koje se nametnulo, a statističke je prirode, je sledeće: Da li je moguće, budući da je Jakov ime koje je bilo veoma rašireno u tom periodu, da se to ime odnosi na nekog drugog Jakova, a ne na brata Gospodnjeg? Naime, da li možemo sa sigurnošću poistovetiti ovde naznačenog Isusa sa Hristom? Statistički gledano, moglo je biti samo oko dvadesetak osoba koje bi imale ovakvu dvostruku identifikaciju, jer je Jerusalim u to vreme imao oko 40. 000 stanovnika. Iako je u pitanju samo dvadesetak osoba, sama činjenica da ih može biti, ostavlja prostora sumnji. Ipak, postoji i čvrst argument koji je raspršuje: Od 233 urne koje su do danas ispitane, samo se na jednoj pominje i bratovljevo ime! To nam svedoči da je ovaj brat (Isus) bio veoma poznata ličnost, čim je i njegovo ime pridodato. Kako pak ne znamo za nekog Isusa iz tog vremena koji bi bio na visokom položaju, a čije bi ime bilo zbog troga pridruženo ovoj dvojici, sledi da je ovaj Isus u stvari vrlo dobro poznati Mesija, Hristos. Naravno, ovaj zaključak proizilazi na osnovu Lajbnicovog zakona o dovoljnom razlogu, ali bi samo neko beslovesno uporstvo moglo nagnati na drugi.

Sam André Lemaire veli: Ja sam katolik, ali sam  stavio veru sa strane, i radio kao jedan istoričar, odnosno, istraživao fakte na kritički način.

Uzgred, već su postojali i drugi arheološki dokazi koji govore u prilog autentičnosti Biblijskih priča, ali je ovo zaista prvi dokaz o samom Isusu. Pronađen je 1990. Kajafin grob. Reč je o prvosvešteniku koji je sudio Isusu. Takođe je, pre oko 40. godina pronađen i jedan spomenik na kome se pominje i tadašnji rimski prokurator Pontije Pilat, o kome, zato što je odveć poznat na osnovu Jevanđelja, nije potrebno govoriti.

Zoran Đurović