Превео и приредио Зоран Ђуровић
СТВАРНЕ ИСУСОВЕ ИЗРЕКЕ

УВОДНА НАПОМЕНА

Пред вама се налазе изреке, приче и алегорије које је изговорио Господ наш Исус Христос, и које не подлежу никаквој сумњи. Изведене су из синоптичке традиције. Њихова аутентичност и недискутабилност спроведена је помоћу најригорознијег историјско-критичког метода. Посао на томе водили су N. Perrin и R. H. Fuller. Научници са "Крста Господњег" изузели су апокалиптичке елементе из рада Perrin-а и Fuller-а. Аутентичност ових изрека не подразумева нужно да су остала места из синоптичке традиције неаутентична, већ је реч само о томе да је у овим изрекама било могуће утврдити срж коју су из традиције синоптици користили.

ЦАРСТВО БОЖИЈЕ

1. Испунило се време и приближило Царство Божије (Мк. 1, 15).
2. А ако ја прстом Божијим изгоним демоне, тада вам је стигло Царство Божије (Лк. 11, 20).
3. Царство Божије се не појављује са знацима који би се могли опазити; нити ће <људи> рећи:"Гле, овде је!" или:"Онде је!" јер гле, Царство Божије је међу вама (Лк. 17, 20-21).
4. А од дана Јована Крститеља до сада Царство Небеско насилује се и силеџије га плене (Мт. 11, 12).

НЕАЛЕГОРИЈСКЕ ПАРАБОЛЕ

1. Неки човек силажаше од Јерусалима у Јерихон и паде у руке разбојницима, и они га свукоше, ране зададоше и отишавши оставише га полумртва. Случајно пак неки свештеник силажаше оним путем и видевши га мимоиђе. А тако се деси да и левит дође на то место и видевши га мимоиђе. А неки Самарјанин путујући дође до њега, и видевши га сажали се. И пришавши преви ране његове и зали их вином и уљем, па га посади на своје кљусе, одведе га у гостионицу и побрину се за њега. И сутрадан извадивши два динара даде их гостионичару и рече: Побрини се за њега, и ако нешто више потрошиш, ја ћу ти дати када се вратим. Шта мислиш који је од оне тројице био ближњи ономе што је запао разбојницима (Лк. 10, 30-36)?

2. Човек неки који беше богат имаше управника, и овај би оклеветан код њега да расипа имање његово. И дозвавши га рече му: Шта то чујем о теби? Положи рачун како си управљао, зато што више не можеш управљати. А управник рече у себи: Шта да радим? јер господар мој одузима управу од мене. Копати не могу, стидим се да просим. Знам шта ћу урадити да би ме примили у куће своје кад будем уклоњен од управе. И дозвавши сваког по реду дужника господара свога, рече првом: Колико дугујеш господару моме? А онај рече: Сто вата уља. А он му рече: Узми своју признаницу и одмах седи па напиши педесет. Потом рече другом: А ти колико дугујеш? А он рече: Сто кора жита. Рече му: Узми своју признаницу и напиши осамдесет. И похвали господар неправедног управника што разборито поступи; јер су синови овога века разборитији од синова светлости у односу на свој род. И ја вам кажем: Начините себи пријатеље помоћу неправедног богатства, да би вас примили у вечна обиталишта када оно нестане (Лк. 16, 1-9).

3. Два човека одоше у храм да се помоле, један фарисеј а други цариник. Фарисеј стаде и мољаше се овако у себи: Боже, благодарим ти што нисам као остали људи,  разбојници, направедници, прељубници, или као овај цариник. Постим два пута седмично, дајем десетак од свега што стичем. А цариник далеко стајаше, и не хтеде ни очи да подигне ка небу, него је ударао своја прса говорећи: Боже, помилуј ме грешног. Кажем вам, овај се вратио својој кући оправдан, а не онај; јер свако ко уздиже себе понизиће се, а ко понижава себе узвисиће се (Лк. 18, 10-14).

4. Исприча пак званицама причу, кад је опазио како су изабирали прва места, и рече им: Када си позван од неког на свадбу, не седај на прво место, да се не деси међу званицама неко ко је угледнији од тебе, и да не дође онај који је позвао и тебе и њега, па да ти каже: Дај место овоме. И тада ћеш поћи са срамотом да заузмеш последње место. Него када си позван, пођи и седни на последње место, да када дође онај који те је позвао каже ти: Пријатељу, помакни се навише. Тада ће ти бити част пред свима који су са тобом за трпезом. Јер свако ко уздиже себе понизиће се, а ко себе понижава узвисиће се (Лк. 14, 7-11).

5. Слично је Царство небеско благу сакривеном у пољу, које нашавши човек сакри, па од радости своје оде и продаје све што има, те купи оно поље.

Још је Царство небеско слично човеку трговцу који тражи добре бисере. Па када нађе један скупоцен бисер, оде и прода све што има и купи га (Мт. 13, 44-46).

МУДРЕ ИЗРЕКЕ

1. Пустите мртве да покопавају своје мртве (Лк. 9, 60).

2. Ако те неко удари по твом десном образу, окрени му и други; и ономе који хоће да се суди с тобом и да ти узме хаљину, подај му и огртач; и ко те потера једну миљу, иди с њим две (Мт. 5, 39-41).

3. Јер ако ко хоће душу своју да спаси, погубиће је; а ако ко погуби душу своју ради мене и Јеванђеља, спашће је (Мк. 8, 35).

4. Како је тешко богатима да уђу у Царство Божије... лакше је камили да прође кроз иглене уши, него богатоме да уђе у Царство Божије (Мк. 10, 23. 25).

5. А многи први биће последњи и последњи први (Мк. 10, 31).

6. Нико ко је ставио руку на плуг а осврће се натраг, није спреман за Царство Божије (Лк. 10, 62).

7. Нема ништа од онога што споља улази у човека што би га могло испрљати, него оно што излази из човека то је оно што прља човека (Мк. 7, 15).

8. Ако ко не прихвати Царство Божије као дете, неће ући у њега (Мк. 10, 15).

9. Љубите непријатеље ваше и молите се за оне који вас гоне (Мт. 5, 44).

10. Не куните се никако: ни Небом, јер је престо Божији; ни земљом, јер је подножје ногу његових; ни Јерусалимом, јер је град великог цара; нити се главом својом куни, јер не можеш ни једну влас учинити белом или црном. Нека ваша реч буде да-да и не-не; а што је изван тога, од зла је (Мт. 5, 34-37).

11. Ако ко отпусти жену своју, осим због блуда, и ожени другу, чини прељубу (Мт. 19, 9).

МОЛИТВА ГОСПОДЊА

Оче, да се свети име твоје;
да дође Царство твоје;
хлеб наш насушни дај нам сваки дан;
и опрости нам грехе наше,
јер и ми опраштамо сваком дужнику нашем;
и не уведи нас у искушење
(Лк. 11, 2-4)